Грбаљ не да светиње-литија 09.02.2020.

Објаљено дана 21.04.2020. у 0:54

У недјељу, 9. фебруара 2020. године кроз Грбаљ је проходила велика литија за одбрану светиња, на правцу од кружног тока (Котор-Тиват-Кртоли-Радановићи) до манастира Подластве. Иако су од самог изглашавања богоборног закона о тзв слободи вјероисповјести, у ноћи 27.децембра 2019. године, Грбљани исказали своје неслагање, а затим учествовали на бројним литијама кроз Боку, ово је била права прилика да народ Грбља још једном искаже своје неслагање са овим безаконим законом на путу омеђеном са више од 60 грбаљских светиња.

Литијски ход предводили су архијерејски протопрезвитер бокоторски, ставрофор Момчило Кривокапић и  протојереј ставрофор отац Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије. Литијској поворци након кружног тока се путем придруживао вјерни народ из села и засеока поред којих се пролазило. У литији је било младо и старо. На лицима се видјела одлучност и спремност да се бране и одбране светиње. Није се осјећао умор упркос више од десет преваљених километара. Осјећала се велика благодат литијског сабрања и молитве. Носиле су се иконе, поносно су се виорили црквени барјаци и пјевале духовне пјесме. Из свих грла често се чуо узвик: ''Не дамо светиње''.

Већ се увелико спустила ноћ када се послије више сати хода литија која се кретала од Радановића, на  самом мосту у Ластви Грбаљској, од којег води пут ка манастиру Подластви, сусрела са литијом која је кренула из Будве. Помјешао се бројни народ, након чега се широка литијска поворка која је запосјела обје магистралне траке, почела да пење ка манастиру Подластви.

Ево како је Слобо Булајић из Тивта забиљежио о овој литији:

''Наша браћа Грбљани, који су учествујући у свим литијама кроз Боку, стрпљиво чекали да ВЕЛИКА ЛИТИЈА прође кроз Грбаљ, сада могу бити поносни. Ко је био у литији која се кретала од Будве до манастира Подластва, или у другој литији која је ишла од кружног тока (Котор,Тиват,Радановићи) кроз Грбаљ према манастиру Подластва, имао се рашта и родити и земљу походити.
Величанствено, поготово, тренутак, када се укрштањем барјака и народа, на магистрали, двије литије спојише у једну, која се као ријека, која весело жубори, упути према манастиру.

Када зазвонише звона са древног манастира, позивајући народ на молитву, имао сам осјећај, да смо на небесима, а небо да је сашло међу нас и грли нас.
Када сам стигао пред манастир, слушајући бесједу оца Гојка , окренух се и видјећи море упаљених свијећа које су свјетлуцале у ноћи, сјетих се стихова
Владике Николаја:

"Народа ни броја се не зна,
Више га је но на небу звјезда,
Измијешани свеци са анђелима,
па се не зна, ко је од ког љепши..."
Браћо Грбљани свака вам част, заиста сте ово заслужили показавши се поново прави домаћини.
Све вам срећно и весело било и миломе Богу приступачно!!!''

Забрујала су манастирска звона означивши почетак молебана а манастирска порта и читав плато на прилазу манастиру је заблистао од мноштва прислужених свијећа пристиглог вјерног народа.

         Сабраним се обратио отац Гојко Перовић, који је између осталог казао: „Политичари морају да схвате да не могу ратовати против светиња, да не могу светиње утрпати у неке пролазне дневне политике које се мењају из часа у час. Ми смо сведоци да су људи који владају овом земљом, тако лако мијењали и политике и идеологије. И то није тема за светињу, никад не би била тема да није овога закона. А сада кажемо, радите шта хоћете, само не дирајте светиње, јер ми не дамо наше светиње“.

Отац Гојко је подсјетио да:

„Оно што ми тражимо, што је речено простим српским језиком — ''Не дамо светиње'', то је уписано у декларације свих држава, модерних држава задњих 200 година. Политика на једну, а Црква на другу страну, то се зове секуларна држава. И ми се данас боримо за Устав ове земље, за поштовање Устава ове земље, који баш тако каже, држава и политика на једну, а светиње на другу страну“.

Он је поручио да: „нема тога ко може зауставити ове наше литије, наше молебане, легитимни грађански протест“. „Ништа нас не може уморити. И ако неко каже из врха власти да су ове наше литије губљење времена, одавде им поручујемо да су такве приче губљење времена. Нека нам то не причају“, поручио је отац Гојко.

„На власт су дошли једном реченицом, сјећам се, мали сам био. Био је пренос народног протеста испред Скупштине. Један политичар, Бог да му душу прости, рекао је: ''Ово је завршено, идемо међу народ да будемо са народом.'' Е то тражимо, дођите међу народ, па ће вам бити јасно и шта су светиње и како се чувају. Амин! Бог вас благословио“, поручио је отац Гојко Перовић.

У име грбаљског одбора за одбрану Светиња, окупљенима се бираним ријечима обратио члан Српске православне црквене општине Грбаљске Стефан Спасојевић из Пелинова који је казао:

''Часни оци, браћо монаси и сестре монахиње, драго браћо и сестре окупљени на овој светој Богом благословеној  литији, овдје, у Грбљу, постојбини цара мученика, цара Лазара грбаљског,  помаже Бог!

Обраћам вам се у име одбора за одбрану Светиња у Грбљу, срцем испуњеним радошћу када вас видим у оволиком броју сабране на овој нашој мирној, молитвеној литији и молебану на којем смо се помолили Господу за спас и одбрану наших Светиња и за љубав и јединство међу браћом које ће нас, уз Божију помоћ, и довести до коначне побједе.

 Безумници и безбожници у својој сатанској гордости, осмјелили су се да се дрзну, онога што једино нису успјели да нам отму, нити да оскрнаве. Онога што за нас представља СВЕ и зид је од којег више нема НАЗАД него само НАПРИЈЕД. Тај зид јесте камени зид  манастира Подластве, манастира Савине, манастира Острога, Цетињског манастира и свих наших цркава и манастира, наших СВЕТИЊА које смо обновили, освештали и Господу принијели, а које безбожна власт у Подгорици хоће да нам отме. Тај зид јесу камене плоче гробова наших предака, гдје леже и чекају они који су се моћнијима од ових садашњих биједника,  супротстављали. Они којима је слобода и вјера у Бога Живога, Бога васрслога, Бога Спасења нашега била битнија од свега овоземаљског, на крају и од сопственог живота којега су неријетко и полагали на олтар слободе и Истине Божије. Наши преци су знали за истинитост оне старе да је земаљско за малена царство, а Небеско увијек и довијека, а ево ми, вечерас, доказујемо да и ми знамо као наши преци којем се Царству ваља приклонити. Не Царству безумља и ништавила којем се наша Влада приклонила, него Царству Цара превјечнога, Царству вјечном и непролазном по којем су се наши свети преци расијали као звијезде по овом ноћном небу и као пламен свијећа у рукама вашим. Упућују нас они и воде са Небеса њиховим свијетлим ликовима да ходимо путем правим, путем небеским, путем којим смо данас прошли у овој светој литији са молитвом на уснама и  једном реченицом којом, ноћас, Васионом одјекује, а то  је:

 НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ!!!

  Нека чују све државе, нека чују сви даљи и ближи народи, нека чује онај који је умислио да је Bог и којем је мало што је похарао све земаљско а сада би да отима и оно небеско, нека чује да ми не одустајемо, да ми недамо наше Светиње,  да нашим литијама краја бити неће све до повлачења овог срамног закона.  Нека нас чује онај за кога су мошти Св. Василија обичне кости, а ми смо лудачки покрет и рушитељи Црне Горе, нека зна да је живљи Св. Василије у оној острошкој пештери који  помаже свакоме који му са вјером долази од њега и свих његових послушника који су  истински рушитељи ове државе, ове наше намучене и тужне Црне Горе, за чију срећу и напредак наши преци су положили своје животе и коју ми хоћемо да градимо и обнављамо са свима људима добре воље и чија је срећа и срећа свакога од нас. Нека знају да ми не дижемо тензије, да ми не тражимо ништа туђе, да ми не рушимо Црну Гору,  већ да бранимо и да ћемо бранити, ако треба и својим животима, све до последњег у овој литији и оног најмањег  ове наше Светиње. Јер на крају крајева, браћо, шта имамо ако изгубимо наше Светиње, нашег Господа и ако нас се преци, сјутра, одрекну, ако Господ каже оне четри страшне ријечи на Суду Страшном: ,,Никада вас знао нисам." И зато, браћо моја, сви на литије до повлачења овог срамног закона. Не бојте се, Бог је са нама и Христова мати и побиједићемо јер је с нама Бог. Јер на крају крајева ништа је са Христом све, све је без Христа ништа.

Замолио бих вас, исто тако, у име одбора да останемо на скромном послужењу које смо обезбиједили, ноћас, да вам се захвалим на оволиком броју и да још једном ускликнемо заједно НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ!’’

     За све окупљене на молитвеном сабрању приређено је послужење у порти и гостопримници манастира.

Погледајте бесједу Стефана Спасојевића на овом линку.Погледајте снимак меолебна и бесједу оца Гојка на овом линку.  

     Литију снимљену из дрона погледајте овдје а фотографије са литије на овом линку.