HyperLink
Контакт: grbaljco@gmail.com

Дочек Патријарха у Подластви

Објаљено дана 20.4.2020. у 0:59

Прослава два велика јубилеја наше цркве: 1.500 година постојања Манастира Рођења Пресвете Богородице – Подластва и 800 година самосталности Српске православне цркве, 27. септембра 2019. године, обиљежена је доласком Његове светости Патријарха српског г. Иринеја којем је приређен величанствени дочек.

Његова Светост Патријарх са пратњом стигао је на тиватски аеродром око 18 часова гдје су га дочекали Високопреосвећени Митрополит Амфилохије и преосвећени Владика Методије са свештенством, предсједник Општине Будва Марко-Бато Царевић, сестринство манастира Дуљево и вјерни народ.

Његову светост је у манастиру Подластви величанствено дочекао велики број вјерног народа Грбља, Боке и Црне Горе који се већ од поподневних сати почео окупљати у жељи да срдачно поздрави свог патријарха. Цјелокупни манастирски комплекс који је у потпуности обновљен, заблистао је у пуном сјају са мноштвом заставица којим је окићена пространа манастирска порта.

Служена је вечерња служба са доксологијом у цркви Рождества Пресвете Богогородице. Потом је приређена свечана академија на којој је наприје Патријарха добродошлицом поздравио Његово Високопреосвештенство Митрополит Амфилохије који је изразио благодарност што је насљедник Светог Саве дошао у благословени манастир који прославља 1500 година манастирског постојања у години када се прославља 800 година аутокефалности српске православне цркве. Митрополит је подсјетио да је претходник патријарха Иринеја, блажене успомене Патријарх Павеле у овом манастиру боравио 1992. године приликом сахране 90 убијених Грбљана, Маина, Побора, Паштровића страдалих 1944. године од братске руке. Такође, митрополит је подсјетио да је по народном предању Свети Цар Лазар поријеклом из Грбља, због чега је манастирски параклис који ће сјутра бити освештан посвећен овом светитељу.

Сабране вјернике је потом поздравио Његова светост патријарх Иринеј који је изјавио своје одушевљење, рекавши да је био на многим мјестима широм српских земаља и у расијању, али да оваквог дочека, свечаног и величанственог до тада није видио, да ту дјелује благодат Божја и да недостаје ријеч да се то изрази.

Патријарх је изјавио да се догађају у Подластви радује цијело Српство и да је овај догађај велико охрабрење за сав православни народ ма гдје се налазио.–Хвала Богу да учествујем у овој свечаности и то је велика радост. Ово није радост само Црне Горе него цијелог Српства и ван Србије, већ и из расејања. Ова радост ће допринијети до свих. У свијету влада мишљења да је слаба вјера у Црној Гори. Ово што данас видимо, обновљене цркве и свештенство је заиста чудо божје и велико охрабрење за све нас. Овдје је жива вјера и то од првих дана хришћанства и данас се преноси и вјерујем да ће се тако наставити. Oве цркве које су окитиле ове просторе и оживјело свештенство су заиста чудо Божије. Ово је велико охрабрење за цијело Српство.  Славимо 15 вјекова ове светиње и оно што Бог подржава човјек му ништа не може. Нека је благословен дан и нека смо сви благословени и једини наш пут је да се вратимо Богу, цркви и истини и онда нас Бог неће напустити. Нека Србе Бог умножи и благослови и овдје у Црној Гори и свуда гдје живи православни народ, рекао је у својој бесједи Његова светост патријарх Иринеј.

Добродошлицу патријарху упутио је и градоначелник Будве Марко Бато Царевић који је изразио срећу и задовољство због присуства Његове светости Његовог преосвештенства, епископа, свештенства, монаштва и народа из цијеле васељене и цијелог српског расијања у Грбљу одакле и Цар Лазар има коријене. Царевић је истакао да је освећење овог светог мјеста за Грбљане значи пуно јер су се све одлуке значајне и судбоносне за српски народ на овим просторима ту доносиле.

Затим се заорила пјесма Грбаљског пјевачког друштва:

Пријатељи са свих страна,

Прим'те поздрав од Грбљана.

Прим'те поздрав од момака

Цар Лазара потомака,

У Грбаљ се он родио,

На Косово прославио.

На свечаној академији су наступали: хор Српског пјевачког друштва Јединство из Котора, глумац Лазар Николић, народни гуслари Стеван Чавор и Павле Оровић, Вјера Столић, Никола и Бојана Пековић, публициста Јован Маркуш, аутор монографије о манастиру Подластва и Српски православни појци.