Света Госпођа Вишњева - Икона која пјева

Објављено дана 15.10.2015. у 23:03

Преносимо причу о чудесној икони из цркве Успења Пресвете Богородице у Вишњеви, коју је у својој књизи ''Између неба и земље'' забиљежила Вјера Вукшић Витошевић родом из Сутваре.

Пјесма са иконе

—Наш сестрић, стрико Крсто из Вишњеве, држао је кључеве од цркве Свете Госпођине, и он ни је причао.
—Кућа Бојковића имала је икону, ко зна колико стару, ма прелијепу. Просто ти се чинило да је сваки пут друкчија. Жива слика, као да се по њој нешто шета. Често су ноћу у кућу слушали како неко пјева црквене пјесме, ма никога нијесу могли виђети, само би нашли икону насред куће. Баба Даре понесе икону у олтар Свете Госпођине. Тамо су ноћу људи, пролазећи поред цркве, опет слушали неко појање, па су ослушкивали и чудили се. А стрико Крсто је то исто слушао напољу, уза зид од олтара. Ујутро је отварао цркву, али ниђе никог. А икона опет промијенила мјесто. Зборио је Крсто да му се коса дизала на главу од страха ''Крстио сам се, моја Драге, пред њом и са страхом је узимао и враћао на њено мјесто''.
—Ти питај стрика Крста, он ће ти још љепше прилчати.
И заиста, он је то просто са страхопоштовањем и најповјерљивије причао мом оцу и старијим рођацима. Док би га слушали, њихова лица била су озбиљна и нијема, као да су се и они плашили да нешто не повриједе. Запиткивања није било, а о некој сумњи или осмијеху ни помена. Пошто то није било за дјецу ја сам из најскровитијег ћошка прислушкивала.