Свети Андреј Првозвани, (Свети Андрија), налази се изнад Рта Платамуни. Одавде се пружа прекрасан поглед на отворено море и обронке Ловћена. Потиче из 3. вијека, што је потврдило и спроведено археолошко истраживање, па се претпоставља да је грађен у вријеме када и крстионица која се налази у склопу грбаљског манастира Подластве. Међу најстаријим је храмовима у Грбљу и Боки Которској.
Скромних је димензија и грађен је од масивног тесаног камена. Специфичност овог храма је његов под који је израђен у мозаику који потиче из 3. вијека и сачуван је у фрагментима.
Око овог храма некада је постојао истоимени манастир. Храм је деценијама био у рушевном стању, јер је након великог земљотреса 1979. године, у којем је веома пострадао, био препуштен зубу времена. Био је без крова, сјеверног зида који се цијелом својом дужином урушио, као и са оштећењем дијела његовог источног зида. Посљедњих година, у полуразрушеном храму, под отвореним небом, служене су Божанствене литургије на дан храмовне славе 13. децембра.
О овој цркви поп Саво Накићеновић је забиљежио сљедеће: ''Свети Андрија је у источној страни Грбља а завршује главином Плочом (Платамон). Простор око цркве заокружен је сухомеђом, са траговима од старинских гробница, а у околини расту густи грмови од планике. Црквица нема звоника; на надвратнику је урезан крст, изнад њега једна нижа, па друга омања. Два прозора у црквици и један у олтару имају странице на откос. Једна нижа са плочом служи као проскомидија. Црквица је првобитно била кабручима покривена. Иконостасу једва трага да има, кад се изузму двије старе иконе са кратицом ИС ХС. Пред светом трпезом је плоча са рупом за отицање воде. Знаменитост ове цркве је у тому, што јој је тло попођено четвртастим, брижљиво истесаним камичцима црвене и бијеле боје, тако да оно изгледа, у колико није раскопано, као лијеп мозаик. Овакога тла није нађено нигдје у Грбљу, осим код св. Неђеље у Пелинову, али оно подсјећа већма на онај простор на Превлаци, што се сматра да је било неко купалиште из римског доба.
Младен Црногорчевић у својој студији ''Цркве у Грбљу'', наводи: '' Предање казује, како је ова црква једна од најстаријих у Боки, па је при њој био манастир, гдје још има трагова од некадашњег насељења, а при црквици било укопиште Луштичанима, који иначе живе у растојању од какових 5-8 сати''.
Старији мјештани Кримовице памте да је у близини ове цркве некада постојао виноград Раковића и да су слушали приче својих старих о Луштичанима који су своје покојнике до Светог Андрије довозили баркама и сахрањивали код овог храма. Претпоставља се да је сахрањивање Луштичана око Светог Андрије вршено у вријеме када на Луштици нијесу постојали храмови.
ИСТРАЖИВАЊА ПОДНОГ МОЗАИКА 1974.ГОДИНЕ
Драгица Ђурашевић – Миљић у свом раду ''Судбина раносредњовјековних споменика у Црној Гори даје заначајне информације о овој цркви и њеном мозаику наводећи сљедеће: ''Још једно поље, у Доњем Грбљу, које се пружа паралелно с Мрчевим пољем, али је од њега мање и заметно, има црквицу - Св.Андрија у Кримовицама - чија је сва површина пода била покривена мозаиком. Од њег се ту и тамо налази још који мањи фрагмент in situ, док је један, већи послије нашег рекогносцирања 1974. године, пренио у которски Поморски музеј Ј.Мартиновић. И овај мозаик припада истом времену којему и сви остали у ванградским агрломерацијама на Црногорском приморју (6 вијеку). Без археолошких истраживања не може се ништа одређено рећи зашто и кад је ова црквица налегла директно на под једне раније, ранохришћанске, цркве, за чије је подизање овдје, осим трагова у мозаику, веома упутно и то што је локалитет на крају поља, а у близини још једне мале луке у погодном заливу Трстено, такорећи на богомданом мјесту за оснивање црквене економије.
РЕЗУЛТАТИ СОНДИРАЊА 2000. ГОДИНЕ
На основу резултата спроведеног сондирања терена у и око овог храма из 2000.године, који су у Зборнику радова са научног скупа ''Грбаљ кроз вјекове'' сачињени од доц. др. Михаила Милинковића, утврђује се да је под цркве био поплочан мозаиком састављеним од ''ружичастих и белих и камених коцкица, без посебног мотива'' и да ''сем мозаика, под је био поплочан и каменим плочама различитих облика и димензија''. Сондирањем уз спољну страну апсиде нађен је ''један број мозаичких коцкица, од којих су неке нађене спојене са каменом подлогом'', као и трагови зида неког ранијег објекта над којим је саграђена ова црква. Трагови коцкица мозаика и мозаичког пода су откривени и сондирањем простора поред западног зида цркве, као и четри плитко укопана гроба у којим је било сахрањено 12 покојника. Наведени резултати сондирања упућују на постојање старијег објекта који је превазилазио оквире данашње цркве, са могућношћу да је ''старија апсида, ако је о таквој конструкцији реч, припадала ранохришћанској цркви''.
Обнова овог древног храма отпочела је након припреме све потребне документације, након чега је извршено разиђивање урушених зидова и обиљежавање одложеног камена. Благосиљање камена темељца је извршио Високопреосвећени Митрополит Амфилохије 2.децембра 2012.године.
''Светигора прес'' о почетку обнове пренијела је између осталог и сљедеће: ''Мозаик ће бити рестауриран у сарадњи са стручњацима из државних институција за заштиту споменика, а свједок древности овог храма су и сабране кости, које су биле расуте око овог храма. Архелози старост ових костију процјењују на најмање 500 година.
Митрополит Амфилохије је у својој бесједи истакао да обнављајући овај храм, наша генерација сусреће сва покољења која су се на том светом мјесту сабирала.
''Сви који су у давна времена градили овај храм, данас се радују, заједно са Светим Андрејем, због тога што се обнавља њихово дјело'', рекао је Митрополит и изразио жељу да ће се овај храм обновити у кратком року и да ће се у њему ускоро служити Света Литургија.
Освећењу камена темељца присуствовао је велики број вјерника, а Митрополиту Амфилохију су саслуживали грбаљски свештеници Јован Рајак, Бранко Богојевић и Миајло Бацковић''.
Током 2013.године залагањем Одбора за обнову храма и мјештана села Кримовице обављен је већи дио грађевинских радова на храму који је поново добио кров а изграђен је и звоник који стари храм није посједовао. 2015. године постављен је нови иконостас у дуборезу са иконама.