Ова црква је мањих димензија. Има ограђену припрату и звоник на преслицу са једним звоном. Није гробљанска и за разлику од многих мањих грбаљских цркава није продуживана, већ је сачувана у првобитном облику. Налази се код кућа Латковића и представља капелу овог братства.
Марко С. Шовран у књизи ''Грбаљ-Манастири и свештенство'' наводи 6 свештених лица из овог братства: Латковић Вука, Латковић Стефана, Латковић Петра, Латковић Ивана, Латковић Рада и Попа Латка.
Из студије ''Бока'', проте Сава Накићеновића сазнајемо да су Влатковићи или Латковићи старосједиоци овог села и да су из овог племена протопоп Стеван Влатковић, парох Св. Мине (1708-1722), протопоп Петар, парох Св. Мине (1769-1776) и исте цркве парох, поп Иво (1776-1793).
О проти Стефану Латковићу Накићеновић наводи: ''Споменути протопоп Стефан бијаше син протопопа Вука, а благословом митрополита Данила Петровића-Његоша, дао му је синђелију пећки патријарх Калиник I. Oд њега се сачувала једна Србуља писана минејским словима, а храни се у библиотеци манастира Савине''.
Црква потиче из XIX вијека.
О њој је Младен Црногорчевић у књизи ''Цркве у Грбљу'' забиљежио ове редове:
''Малена црква при кућама Латковића. Пред црквом је препрата, којој улазна врата остају са јужне стране.''
Преко пута ове мале братственичке цркве је црква братства Шоврана, посвећена Светом мученику Георгију
У овој цркви се служи на Ваведење Пресвете Богородице (4. децембра).