Овај храм је јединствен у Грбљу стога што има три олтара. Поред централног, посвећеног Светом Јовану Богослову има још два олтара, лијеви, посвећен Светом апостолу Петру и десни посвећен Светом Мученику Георгију.
Храм се налази на пространој заравни на узвишици изнад села Побрђа. Окружен је активним сеоским гробљем.
Иконостас је грађен од црвене цигле. Иконе на олтарским дверима живописао је сликар Иван Кнежевић из Грбља.
Из књиге Младена Црногорчевића ''Цркве у Грбљу'' о овом храму преносимо сљедеће:
''Првобитна црква била је при сјеверној страни данашње цркве, гдје се још виде развалине.
Црква је обновљена 1868.г., средње је величине и украшена лезенама. На источној страни се имају три олтара, од којих су два по странама намијењена: Св. Петру и Св. Георгију. Сваки олтар изгледа као засебна црквица, која иступа из зидова цркве средишње, а изнутра се наставља у њима иконостас.
Око цркве су многе старинске гробнице, на некима од њих је урезана кружница или крст. Како у Загори, тако и у Побрђу је откопана једна гомила, у којој је нађен гроб, и у њему стара сабља. У близини извире ''Грбаљ''.
О приложницима и прилозима за овај храм, у Шематизму Бококоторско-дубровачко-спичанске епархије налазимо ове записе:
1878.
Њ.В. Цар Фрањо Јосиф I, форинти 200. (Овај суверен је како наводи Марко С. Шовран у књизи ''Грбаљ-манастири и свештенство'', даривао неколико цркава у Боки Которској, а приликом његовог боравка на овим просторима послије Бокељског устанка 1869.г.)
1894.
Јово. П. Кнежевић свету чашу, дискос, звјездицу, ожицу, кандило, ручни крст, оков, јеванђеље, два тањирића, ваздух и покровце
1906.
Митрополит Митрофан, два октоиха, апостол, једну празничну минеју
1908.
Вуко Милојко 200 кр
Архитекта, Зорица Чубровић у студији ''Приступ обнове сакралне архитектуре на подручју Доињег Грбља'', која је објављена у Зборнику Друштва за обнову Манстира Подластве ''Грбаљ кроз вјекове'', у вези са јединственом аритекуром ове цркве и радовима на њеној обнови наводи сљедеће:
''По архитектонској замисли представља неуобичајено рјешење; њен спољашњи изглед неусаглашен је са унутрашњом артикулацијом простора.
Судећи по спољњим облицима, црква је замишљена као једнобродна грађевина са полукружном апсидом којој су додате двије бочне капеле на источној страни. Архитектонско рјешење унутрашњости цркве, међутим, супротно је тој концепцији, јер је простор испред заједничке олтарске преграде недовољно рашчлањен и недовољан за функцију засебних капела. Утиску једнобродне цркве са тродјелним олтарским простором доприноси и рјешење зидног иконостаса, постављеног уз ивице лучно завршених пролаза, који из централног простора воде према бочним просторима.
Хибридно архитектонско рјешење цркве Св. Јована, као и појава опеком зиданог и бојама и позлатом украшеног иконостаса, чине ову цркву јединственом на цијелом подручју.
Земљотрес од 1979. године је изазвао тешка конструктивна оштећења на зидовима и сводовима, као и на кровном покривачу ове цркве, због чега је утицај атмосферских падавина постао фактор даљег пропадања изазваног влагом. Степен оштећења насталих у земљотресу знатно је повећан због интервенција изведених у бетону на цркви током 1967-68. године, од којих су највеће косе плоче над сводовима бочних капела, као и над калотама све три апсиде. У бетону је израђен нови звоник на преслицу са три звона на мјесту старијег звоника срушеног у току Првог свјетског рата.
Иницијативу за покретање послова на заштити овог споменика покренуо је током 1996. године Одбор за обнову цркве св. Јована, након чега се приступило изради пројекта санационих и конзерваторско-рестаураторских радова, а затим и првој фази реализације пројектом предвиђених радова. Значајну компоненту замишљених интервенција представља провјера претпоставке о постојању старије цркве на истом мјесту и откривање њених остатака.
Приликом ископавања рова за ојачање темеља поред прага врата, откривен је мермерни надвратник украшен централно постављеним медаљоном (са оштећеним мотивом) и крстовима са страна. Надвратник, по свему судећи представља сполију. Донесен је са неког старијег средњовјековног локалитета (Превлака?) да би био уграђен на западном порталу, гдје је стајао до замјене приликом радова изведених 1967-68. године.''
За извршену обнову овог храма заслужни су мјештани села Побрђе са Одбором за његову обнову, Црквена општина Грбаљска, Општина Котор и Митрополија Црногорско-приморска.
Освештање храма извршено је 14. јула 2007. године.
Преносимо чланак ''Живи свједок непобједиве вјере'' из дневиних новина ''Дан'' од 18.07.2007.године, посвећен освештавању овог храма:
''У грбаљском селу Побрђе, уз свету архијерејску литургију коју је са бококоторским свештенством служио архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски, господин Амфилохије, освештан је обновљени храм Светог Јована Богослова. Троолтарски Свети храм је подигнут у част светих христових апостола, Св. Јована Богослова, Св. Проврховног апостола Петра и Светога великомученика Георгија чудотворца .
- Храм је живи свједок живе и непобједиве вјере Христове. Храм је мјесто свједочења вјековног, па и данашњег и будућег, да је Бог љубав и да је човјек постао по слици и прилици те Божанске љубави-истакао је у својој бесједи господин Амфилохије.
Храм Св. Јована Богослова је јединствен примјер сакралне културе у православљу. Поред главног олтара, са десне и лијеве стране, налазе се још два олтара посвећена Св. Георгију и Св. Петру. Ова необична цјелина, међу 65 црквених објеката у Грбљу, свакако представља јединствен примјер градитељства и оданости Христовој вјери .
Храм Св. Јована Богослова тешко је страдао у априлском земљотресу 1979. године. Обновљен је захваљујући црквеном одбору и одбору за санацију уз помоћ прије свега Побрђана али и имућнијих Грбљана послије седам година напорног рада.
-Због знатних оштећења санација на цркви ишла је доста успорено, не само због тешкоћа са материјалним средствима већ и због жеље да храму вратимо аутентичност коју је имао приликом последње изградње 1867. године. Чини ми се да смо уз помоћ стручњака Завода за заштиту споменика из Котора успјели у својој намјери-каже Иво Кнежевић, један од десет чланова Одбора за ревитализацију храма.
Највећи део средстава у току реконструкције храма уложено је у изградњу звоника, зидова и реновирање заједничког иконостаса. Освештањем храма Св. Јована Богослова број грбаљских цркава које су реновиране у посљедњих 15 година приближио се цифри 50. Како истичу у грбаљском црквеном одбору неће се стати на овоме, у плану је да се временом санирају и својој намјени приведи и остали оштећени храмови.
Освештање обновљеног храма испраћено је и богатом трпезом за око 500 званица. Служило се црно вино "Цар Лазар" у знак подсјећања на велику историјску личност која по предању потиче баш из Грбља''.
Храм има вриједну и богату збирку књига од којих су највриједнија два Празнична минеја, Божидара Вуковића из 1538. године.
У храму се служи више пута у току године, а редовно уочи Нове године (13. јануара) и на Ђурђиц - Пренос моштију Светог Великомученика Георгија (16. новембар).