Налази се на запустјелом предјелу - Прчевој Главици, куда је некада водио најкраћи пут из Доњег Грбља према Превлаци и Тивту.
У књизи Младена Црногорчевића ''Цркве у Грбљу'', о овој цркви налазимо записе сачињене почетком XX вијека:
''Ово је саборна црква кнежине Лазаровића.
Малена је, има препрату и полукружну апсиду, али звоника нема. Данас је у опће трошноме стању.''
Храм је био препуштен зубу времена и између два рата, тако да је након II свјетског рата, услијед грома, био урушен већи дио његовог крова.
Данас је храм у рушевном је стању. Нема крова, а сачувани су његови зидови грађени од масивног сивог камена. Има издужену основу са припратом.
Након више деценија по великом земљотресу из 1979.године, у којем је овај стари храм веома пострадао, ослобођен је простор око и у броду храма који је био затрпан урушеним каменом, када је извршено уклањање густе вегетације која је била заробила зараван око храма и његову унутрашњост. Камен са храма уредно је одложен надомак храма.
Прву литургија након више од 100 година у овом рушевном храму служио је Доњогрбаљски парох отац Јован Рајак на Спасовдан 2014. године.
Израђена је пројектна документација за његову обнову која ускоро треба да услиједи.
На остацима храма, до његове коначне обнове служи се на храмовну славу - Спасовдан.