Ово је највећа црква у Грбљу која се налази на заравни Пелинска Рудина. По овој заравни је према проти Саву Накићеновићу добило своје име село Пелиново.
Поред велике цркве Свете Тројице налази се мала, стара црква Светог Николе, особена по сачуваном фрескопису из друге половине XXVII вијека.
Својом изузетном позицијом и величином, храм доминира овим дијелом Грбља, а истовремено од овог храма се пружа прекрасан поглед на грбаљска села, Превлаку, Тиват и Бијелу.
Из студије Младена Црногорчевића ''Цркве у Грбљу'' која је сачињена на основу ауторових истраживања са почетка XX вијека, o овој цркви преносимо ове записе:
''Ово је саборна црква кнежевине Тујковића, која је по овој цркви названа од Аустријске Владе кнежином Св. Тројице 1830.г. У исто одба и остале кнежевине грбаљске добише имена по саборним црквама овог подручја.
Данашња црква подигнута је на основима цркве старинске, која бијаше тијесна и без звоника. Пошто је старинска црква порушена 1853.г, данашња је сазидана 1859.г, и освештана од Епископа Стефана Кнежевића.
Ово је највећа од свију цркава грбаљских и бокељских у опће. Украшена је лезенама, а са великих прозора, снадбијевених гвозденим решеткама, расипље се по цркви обилата свјетлост. Олтарски је простор узвишен за три степена над црквеним подом. Иконостас, на коме се истичу престоне иконе Исуса Христа и Богоматере, лијепо је израђен од живописца Н. Аспиоти. Укусно је израђен и велики полиелеј од биљура.
И ова црква сматра својим највећим ктитором Ђура Вукшића. Као саборна црква имала је и свој печат са натписом: ПЕЧ . СОКО . ЦЕР . СВЕ . ТРОИЦЕ ГЕРБАЛ.
Као остали кнежеви грбаљски тако и Тујковићи мора да су имали писаних споменика из доба владе Млетачке, али их је понестало. У једном продајном уговору из 1689.г. спомиње се поп Филип Тујковић с кнезом Јовом Тујковићем и сердаром Вуком Мирковићем. Кнез Перо Тујковић спомиње се 1722., кнез Нико Тујковић 1776., а кнез Јово Тујковић 1802.г. На једном спису из XVIII в. сачуван је отисак печата кнеза Ника Тујковића, на коме се разазнаје пружена десна рука, која као да држи мач, а у около натпис: кнез Нико Тујковић из Гервла.
Код Св. Тројице, као год и на ''Лишкој главици'' купио се у ранија времена сав Грбаљ, гдје је сновао како да се опире упливу оне владе млетачке, која је крњила права и границе. Луштица, Будва и Паштровићи покораваху се већ давно лаву млетачкоме (Linea nani – Acqusito vecchio), а Грбљани издржаваху борбу за народне светиње чак до друге половине XVII в.''
Овај храм је обновљен залагањем Црквене општине, Општине Котор и мјештана и за разлику од већине грбаљских храмова у великом земљотресу из 1979. године није претрпио знатнија оштећења.
Освештање обновљеног храма извршено је на Тројичиндан, 7. јуна 2009.године, о чему је ''Светигора'' објавила сљедеће:
''Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас, поводом Тројичиндана, Свету службу Божију у обновљеној саборној цркви Свете Тројице на Пелинској Рудини у Горњем Грбљу. Јутрошњом литургијом обиљежена је 150-та годишњица од градње ове светиње. ''Догађај силаска Светог Духа на апостоле је пуноћа свих догађаја од настанка свијета. Он је и пуноћа Божјег јављања.'', рекао је Владика у архипастирској бесједи.
''Бог се јавља на разне начине. Он се јавља преко Своје творевине, преко догађаја историјских, јавља се преко великих Божјих људи, преко пророка... Каже један од Отаца Цркве Божје да историја свијета и човјека личи на три велика земљотреса. Први земљотрес је откривење и јављање Бога Творца неба и земље, Бога Оца - то је оно што нам је јавио Стари Завјет. Он нам је јавио Бога Оца и наговијестио велику и свету тајну Бога Сина Јединороднога Сина Божјега'', казао је он.
''Нови Завјет је други велики земљотрес. Он нам јавља другу, односно исту ту тајну, али и њену пуноћу - јавља нам Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног прије свих вјекова, кроз Кога је све постало што је постало. И наговјештава нам јављање пуноће те тајне - јављање Духа Светога Утјешитеља Који ће јавити и открити сву истину о великој Божанској тајни, сву истину о свијету у коме живимо и открити циљ и коначни смисао свега постојећег'', објаснио је Владика Амфилохије.
Након литургије вјерницима се обратио и предсједник Одбора за обнову храма Душан Вукшић.
Прије четири мјесеца пронађен је и крст којим је Грбљане у овом храму 24. јануара 1943. године, уочи поласка на пут свога и свенароднога голготског страдања, благосиљао Свети свештеномученик Јоаникије (Липовац), тадашњи Митрополит црногорско-приморски.
Године 1859, са благословом тадашњег Епископа Герасима, главари Горњег Грбља су се договорили да крену у градњу овог храма на темељима старе цркве која је, такође, била посвећена Светој Тројици. Исте године су изграђени и освештани темељи храма.
У храму Свете Тројице се осим на дан храмовне славе, служи више пута у току године поводом великих црковних празника. Већ више година се у организацији потомака војника Југословенске војске у отаџбини 17. јула у овом храму служи света литургија са парастосом генералу Дражи Михаиловићу и његовим саборцима из Грбља.
Овај храм и храм Светог Николе на Пелинској рудини су угрожени од детонација на мајдану шљунка који се налази у њиховој непосредној близини.