Данашњи храм је подигнут у XVI вијеку у жељи да се обнови древни манастир посвећен истој светитељки који је постојао на овој локацији у доба Немањића. Храм је временом дозиђиван па има издужену правоугаону основу.
Грађен је од локалног сивог, тесаног камена. Има звоник на преслицу са једним звоном. Окружен је каменом оградом на којој је капија са сјеверне стране.
Храм није гробљански, осим што се са његове источне стране налази споменик подигнут мјештанима који су се затекли поред овог храма у вријеме рације у Другом свјетском рата, те су стријељани у његовој непосредној близини.
Иконостас овог храма су радили иконописци Димитријевић-Рафаиловић. На икони Богородице, забиљежен је потпис иконописца Христифора Рафаиловића и година 1844.
М. Црногорчевић у својој студији ''Цркве у Грбљу'' о овој цркви је оставио сљедеће записе:
''Малена црква, која је била првобитно трећину мања. Зидарска техника њене унутрашњости са онако збијеним лезенама је живахнија него ли се то игдје види при омањим црквама грбаљским.
На икони Богоматере сачуван је натпис из 1844.г.-Рука грешна Христофора Рафаиловича. У нарочиту сандучићу хране се неке свете моћи.
Западно од лијепе равнице, на којој је црква, издиже се ''Лишка главица'' или ти ''Зборска главица'' у храстовој шуми и при њој ''Мртари'', гдје су се купили Грбљани на зборове и одлуке све до почетка XIX в.
Био је на гласу овдјешњи манастир из доба Немањића који је живио у братској узајамности с манастиром превлачким. И данас се виде трагови од мозаика, управни темељни зидови, оборене громаде и прокопи, изнад којих је један Љепавић подигао данашњу цркву Св. Неђеље у XVI в. Овоме манастиру припадаху околни пространи маслињаци и ''Краљичин млин'', кога је градила нека српска краљица. У непосредној близини постојао је ''Кретин град'' коме се још виде развале. Одатле до брдске или ти превлачке ''Бачве'' вођаху подземни чунци, а предање казује да се тако слијевало уље, премда су те мјесности у знатном растојању од какових 8 километара. Кажу, да су Турци (Барбарези) порушили манастир Св. Неђеље и Кретин град''.
Црква је пострадала у великом земљотресу 1979. године. Обновљена је након и освештана 1992.године.
2001.године, приликом земљаних радова у порти овог храма, случајно су пронађени крупни комади пода од опека утопљени у малтер, у распореду ''рибље кости'' и уломци керамике, међу њима и амфора.
Традиционално се храмовна слава - Свете великомученице Недјеља, у овом храму прославља на прву, односно, другу недјељу у августу (за случај када Илиндан пада у другом дијелу седмице), а не 20 јула који је календаром одређен за прослављање ове светитељке.
На дан храмовне славе, Вечерњу службу у овом храму служе сви свештеници са грбаљских парохија, као и свештеници из Котора. Након вечерње службе испред храма креће литија до храма Успења Пресвете Богородице (Света Госпођа) у Побрђу (Радановићи). По повратку литије, приређује се славска трпеза љубави у пространом храмовном дворишту.
У овом храму се служи и на Св. Симеона Столпника (Симундан) – 14. Септембра, којег светитеља као крсну славу прославља више братстава овог горњогрбаљског села.