Овај манастир је једини сачуван од некадашњих шест старих грбљских манастира. Од осталих манастира, остали су само остаци-манастиришта у пет грбаљских села.
Манастир Подластва је жила куцавица свог Грбља. У њему се вјековима сабирао народ, сачувала вјера и доношене важне одлуке.
Налази се недалеко од магистралног пута Будва-Тиват-Котор на узвишици изнад села Ластва у Горњем Грбљу, по којем је и добио име.
Манастирски комплекс сачињава стари конак на два спрата, који се са јужне стране налази непосредно уз храм и на који се наслања друго крило старог конака, као и нови, једноспратни конак на удаљености од двадесетак метара од храма, који је изграђен послије земљотреса из 1979.године.
Према предању, манастир је подигао цар Душан 1350. године. На мјесту данашњег манастира постојала је црква која датира из старијег периода. Предање су потврдила археолошка истраживања из 1984. године, када је на поду манастирског храма нађен дио мозаика и фрагмент парапетне плоче који су припадали ранохришћанској базилици из V – VI вијека.
Према народном предању, Свети Сава је кратко боравио у Подластви, након чега се са оближње морске обале упутио на Свету Гору.
Кроз трајање храма кроз вјекове у више наврата је вршена његова обнова, доградња, преграђивање звоника, уградња розете и слично, тако да данас храм има издужену основу, дужине 12,50 а ширине 4 метра са тродјелним звоником на преслицу.
На апсиди, као и са јужне и сјеверне стране храма постоје четвртасти прозори. Са јужне стране су врата која воде у конак. Између храма и конака налази се ранохришћанска крстионица из VII вијека. Изнад улазних врата је округла розета.
У храму је на јужном дијелу олтарског зида дјелимично сачуван мањи дио старог фрескописа из XV вијека, док је у највећем дијелу храма постоји новији фрескопис, мањег квалитета, сликан преко претходног живописа.
У писаним изворима манастир се према М. Црногорчевићу први пут помиње 1419. године, када је неки Никола Ерцеговић из Врановића завјештао овом манастиру цекин свијећа: ''да му горе пред душом мртвијех, а за здравље живијех'', а затим 1427. године, за коју се везује настанак Грбаљског Законика који је донијет у овом манастиру.
У току свог вишевјековног трајања манастир је разаран, паљен и уништаван, а посљедњи пут је пострадао у великом земљотресу из 1979. године
Прво разарање манастир је доживио од стране Млечића 1452. године, после III грбаљске буне 1448-1452, кад је разрушен и превлачки манастир. На једном прагу, манастир је обновљен 1700. године. Међутим, у неким документима помиње се активност овог манастира у XVIIвијеку, и то: у турској исправи из 1637. године помиње се Герасим, калуђер манастира Подластва, коме црногорски кадија пресуђује да опомене потомке завјештача који су оставили своје имање манастиру, да се одрекну претензија на манастирску имовину. Затим у једном продајном уговору састављеном 1697. године, наводи се да је те године у манастиру боравио митрополит црногорски Сава Очинић.
Друго разарање манастир било је у вријеме прве аустријске окупације (1797-1805), када је аустријски генерал Барди наредио да се у манастир смјести муниција.
Такође, у доба француске владавине (1807-1813), у једном ратном сукобу манастир је запаљени, а обновљен је 1812. године, за време игумана Григорија Бућина.
Треће разарање манастир је доживио у вријеме друге аустријске окупације, 1869. године, у вријеме устанка који су Боки подигнули Кривошијани, Леденичани, Грбљани, Маине, Побори и Брајићи. Аустријанци су 5. новембра 1869. године запалили манастир Подластву. Игуман манастира тада је био Митрофан Бан из села Главата, који ће након пропасти устаника на тврђавама Тројице и Горажде и разарања манастира пребјећи у Црну Гору и касније постати црногорски Митрополит. Обнова након устанка услиједила је 1874. године.
Четврто разарање десило се почетком Првог свјетског рата, када је 15. 04. 1915. године манастир запаљен. Обнова храма, конака и других објеката почела је 1936. године.
Појединости о овој обнови преносимоиз Књиге Марка С. Шоврана из књиге ''Грбаљ- манастири и свештенство'':
Митрополит црногорско-приморски г. др. Гаврило Дожић, 30. августа 1936. године одржао је архијерејску литургију уз пратњу свештенства и пјевачког друштва ''Јединство'' из Котора, и освештао цркву, конаке и све пратеће објекте.
Приликом ручка Митрополит је први подигао здравицу. Други говорник био је г. Марко С. Лазаревић, предсједник општине грбаљске и предсједник Одбора за обнову Манастира. Затим су говорили Мирко Комненовић, Петар Шеровић, Предраг Ковачевић, Ђуро Драшковић, Нико М. Радановић и Божо Тујковић.
На прослави је био велик број Грбљана, а затим гости из Котора, Будве, Цетиња, Тивта...
За обнову манастирског комплекса заслужни су сви Грбљани, а посебно су се истакли Марко Лазаревић, прото Марко Кнежевић, Иво Мна обнови манастира агуд...били су: Нико Марка Станкова Лазаревић из БИгове- звани Нико Марангуо за столарске, а Станко Оџа и Стево Шовран обојица из Шишића, за зидарске радове.
Пето разарање било је у II свјетском рату када је храм погођен из артиљеријског оружја, које је потпуно оштетило његову западну фасаду.
Шесто разарање манастира је било у земљотресу из априла и маја 1979. године када је скоро потпуно уништен. Пао је црквени свод, зидови су растрешени и напукли, звоник је срушен и звона су поиспадала, а и манастирски конаци су били веома оштећени.
Након наведених разарања у манастиру јепореднаведеног фрескописа из два периода, сачувана једна петохљебницаиз 1736.године са посветом игумана Подластве Георгија, рад Стојана Радића из Херцег Новог, као и десетак књига из руских штампарија новијег времена и неки богослужбени предмети такође руског поријекла, док су нестале старе рукописне књиге, иконе, крстови, полијелеји, кандила, свјећњаци, као и иконостас из 1747. године, рад Димитрија Рафаиловића.
Mанастир Подластва је био и просветитељски центар Грбља о чему Младен Црногорчевић биљежи сљедеће:
''Од прве половине XIX в. у манастиру је била народна школа, у којој калуђери подучаваху старо-словенски језик, црквено појање, рачунање итд. Спомињаху се јеромонаси-наставници: Мојсије Вукшић, родом из Сутваре, који је нашем књижевнику С. М. Љубиши дао основу приповјетке ''Проклети кам'', његови прејемници: Теофан Милошевић из Шишића, који је остављао монашки чин и опет у њ ступао, док умре као монах у 96. години живота, 1883.Г.; Игуман Георгије Бућин за кога је манастир обновљен 1812.Г.; Висарион Љубиша, који позније постаде црногорски митрополит и Митрофан Бан, данашњи црногорски митрополит''.
Професор Ђоко Пејовић истиче: ''За времена када је игуман Григорије Бућин био учитељ у манастирској школи у Подластви, у њој је учио и Петар I Петровић - Свети Петар'', а Марко Николић наводи: ''ИгуманГеоргије Бућин био је у Цетињу кратко вријеме један од учитеља младог Његоша, прије његовог одласка у Топлу крај Херцег-Новог.''
Сјеверно од улаза у црквено двориште, на сеоском гробљу је споменик Грбљанима, Брајићима, Поборима и Маинама погинулим у устанку подигнутом против Аустро-Угарске 1869. године.У борбама на тврђавама Горажди и Тројица погинуло је 28 бораца из Грбља међу којима и осам жена.
Испред манастира се налази спомен-костурница подигнута 1992. године, гдје је сахрањено 79 ГРбљана, Маина и Будванакоји су без суђења страдали од братске руке новембра 1944. године у Старом Бару. Тим поводом Блаженопочивши Патријарх српски господин Павле је 24. маја 1992. у манастиру Подластва служио литургију за упокојене, са Митрополитом Ццрногорско-приморским, господином Амфилохијем и са још 13 српских архијереја. Бесједио је пјесник Матија Бећковић, а у име одбора господин Крсто Борета из Будве.
Благословом Митрополита Црногорско - приморског г. Амфилохија 13. маја 1996. године основано је Друштво за обнову манастира Подластва са циљемда се изврши обнова конака, конзервација и рестаурација манастира и простора око манастира, завршетак радова на храму Рођења Пресвете Богородице, оснивање манастирске ризнице и библиотеке као и издавачка дјелатност везана за историју Грбља и Грбљана.
У манастиру је у последњем периоду, као и вјековима који претходе, одржано више сабрања од значаја за простор цјелокупног Грбља:
-Оснивање Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца, на храмовну славу манастира 1998.године
'Оснивање Српске православне општине, на Латзареву суботу, 23. априла 2000.године
-Научни скуп ''Грбаљ кроз вјекове, који је одржан у овом манастиру и Котору у периоду од 11-13. октобра 2001.године
-Оснивање Грбаљског Кола српских сестара на храмовну славу манастира 2002.године
-Митрополит Амфилохије је након одслужене литургије и парастоса, у порти манастира освештао споменика добровољцима из Грбља у балканским и Првом свјетском рату, 30.децембра 2012. године.
У периоду од 1453-1700. године нема писаних трагова о монаштву овог манастира. Тек 1637. године се помиње монах Геарсим, али не постоје поуздани подаци да је манастир био обновљен.
У најдужем периоду од свог постанка овај манастир је био мушки. Забиљежена су имена неких његових игумана и монаха:
Митрофан Бан из Главата, игуман овог манастира. Због учешћа у устанку против Аустрије, 1869.године, морао пребјећи у Црну Гору. Затим је био настојатељ манастира Мораче и предводио Морачане у бојевима за одбрану манастира и ослобођење Колашина од Турака. Био је Митрополит Црногорско-приморски 37 година. Убраја се у ред најзначајнијих писаца и велики бесједник у Црној Гори свог времена. Одликован је са више домаћих и страних одликовања.
Стеван (Стефан) Вучетић из Ластве грбаљске, калуђер у манастиру Подластва. Због учешћа у прикупљању добровољаца за борбу против Турака, побјегао од одмазде млетачких власти у Црну Гору, гдје га је Свети Петар Цетињски произвео у чин архимандрита. Учествовао у биткама на Мартинићима и Крусима 1796. године. Као контроверзна личност, на крају је био од Светог владике лишен свих црквених звања.
Григорије Бућин из Кубаса, игуман у манастиру Подластва у времену када се у манастирској школи описмењивао Свети Петар Цетињски. На позив Светог Петра учествовао у мирењу брдских племена у чему је имао великог успјеха, што је било од изузетног значаја за побједе у биткама на Мартинићима и Крусима, које су услиједиле након успјешног умира.
Јосиф Бућин из Кубаса, јеромонах манастира Подластва, потом манастира Градиште у Паштровићима. Поучавао је младог Рада Томова – касније у монаштву митрополита Петра II Петровића Његоша у Цетињском манастиру, прије његовог одласка на даље школовање на Топлу у Херцег Новом.
Мојсије Вукшић из Сутваре, био је јеромонах и наставник у школи у манастиру Подластва. Дао је основу за приповјетку ''Проклети кам'', њеном аутору Стефану Митровом Љубиши.
Хрисантије Костовић из Загоре, био је монах у овом манастиру (1866-1869). Има највеће заслуге за сакупљање прилога за изградњу велике цркве Светог Илије на брду Сутулија у Загори.
Теофан Милошевић из Шишића, монах у манастиру Подластви (1866-1869). Након 25 година монашког живота оставио манастир и основао породицу. Након што му се упокојила жена, поново ступио у монаштво у овом манастир и упокојио се у њему у 96. години.
Митрофан Поповић из Загоре, јеромонах у манастиру Подластви 1898. године, рукоположен 1891. године за ђакона а 1892.године за презвитера.
Свештенство у манастиру из дргих крајева:
Висарион Љубиша из Паштровића, јеромонах 1850. године, касније Митрополит Црногорско-приморски
Јосиф Катурић, администратор манастира 1850.године
Саво Миковић из Паштровића, игуман манастира Подластва 1936-1942
Платон Иванчевић из Пипера, игуман манастира Подластва 1943-1966
Мардарије Шишовић из Пожеге, настојатељ 1966-1968
Константин Кнежевић из Марковаца у Срему, игуман 1968-1991
Са њим су дошле три монахиње: Еликонида Дацовић из Чачка која се упокојила у овом манастиру 2009. године, Серафима Степанић из Лознице и Александра Кесарић из Трстеника која је била настојатељица 1981-1995.године.
Доротеја Делић из села Прибоја код Лопара, Република Српска, настојатељица од 1995. године.
Поред мати Доротеје и монахиње Серафиме, 2013. године у манастир су дошле монахиња Аквилина (Черековић) из Новог Сада, раније монахиња у манастиру Подмалинско и Бешка и мати Аполинарија (Митровић) из Херцеговине, раније монахиња у манастиру Бања код Рисна, након чијег доласка су услиједили радови на уређењу старог конака и гостопримнице.
Сестринство се бави пољопривредом на великом манастирском посједу на којем узгајају стоку и бројне засаде маслина и другог воћа.
Осим на дан храмовне славе - Рождеств Пресвете Богородице (21. септембар), у овом манастиру је сваке године на Видовдан (28. јуна) велико литургијско сабрање за цијели Грбаљ, са служењем помена страдалим од братске руке у Бару 1944. године.
Свете службе Божје у манастирском храму служи парох трећегрбаљске парохије, јереј Бранко Богојевић.