Младен Црногорчевић у својој студији ''Цркве у Грбљу'', писаној почетком XX вијека о овој цркви оставио је скроман запис:
''Малена црква, заокружена зидом. Многе црквене књиге и старинске исправе изгорјеле су јој 1869. г., али је црквеним књигама добро снадбијевена и данас.
По сахата од цркве је Поњеждо (Ponesdol) у Прибиловићима поборским, који се спомињу као погранична тачка у исправама XIV и XV вијека.
На печату парохије ластовске има натпис: + пар. Ластва .......пророк илиа.''
Црква се налази на узвишењу изнад Ластве Грбаљске, у селу Горња Ластва Грбаљска, које је расељено након великог земљотреса из 1979.године, у којем је пострадала и црква.
Не постоје писани извори о почетку њене градње, осим што је на њеном звону угравирана далека, 1580. година. Како је црква издужене основе, због дограђивања ка западу, које је окончано изградњом звоника на преслицу, са једним звоном, претпоставља се да је црква знатно старија од звона које је накнадно набављено и да се њен настанак везује за XII или XIII вијек.
Мукотрпан посао на обнови, почео је изградњом пута, који је данас скоро у потпуности асвалтиран, након чега се приступило обимним радовима на уређењу подзида, јер је било нужно спријечити даље клизање терена које је додатно оштећивало храм и гробље унутар црквене ограде.
Затим се брижљиво приступило разиђивању цјелокупног храма, који је у великом земљотресу остао без већег дијела крова и једног дијела звоника, како би се поновно озидао, уз ојачавање цјелокупне конструкције. О квалитету материјала који је био коришћен на старом храму, гдје је при зидању, поред локалног камена коришћена као везиво, врста креча-мулина, велике тврдоће, говори податак да је само разиђивање, овог невеликог храма, са двије хилти бушилице, трајало пуних 28 дана.
Црква и звоник су тада поново озидани и извршено је покривање новим кровом.
Окончани су комплетни грађевински радови и слиједи уређење унутрашњости храма. Сачувана је конструкција старог иконостаса са централним дверима и дверима са лијеве и десне стране.
Око цркве је гробље од давнина, на којем се сахрањују старосједилачка братства. Овдје је након земљотреса било престало сахрањивање због оштећења које је претрпио пут, али је након обнове пута и храма поново активирано гробље у осјену овог древног храма.
Предстоје радови на уређењу гробља, на начин да се до сада ненарушене, очувају одлике старог гробљанског градитељства.
Занимљиво је да Светог Пророка Илију не слави као крсно име ни једно од горњо - ластванских братстава.