Младен Црногорчевић у својој студији ''Цркве у Грбљу'', сачињеној на почетку XX вијека о овој цркви биљежи сљедеће редове:
''Црква је на граници између Ластве и Побора. Има полукружну апсиду, али звоника нема. На надвратнику је урезан неки замршени натпис, а око цркве су многе гробнице. Цркву је живописао Даскал Ђорђе Димитријевић 1747.г. Дотични уговор је објелодањен у Шем. Бок. За 1890. г.''
Запамћено је да је овај храм настао у вези са спором око границе који су Грбљани имали са Поборанима у вријеме Млетачке владавине. На збору Грбљана и Поборана прихваћен је предлог кнеза Ива Мирковића да ко први подигне цркву на граници она је његова. Грбљани су били бржи па су цркву подигли преко ноћи и тако утврдили границу.
Храм је пострадао у великом земљотресу 1979. године. Обновљен је 2001.године и освештан у августу 2002.године. Обновљени храм је добио звоник, који стари није имао. Око храма је пространо двориште са којег се пружа прекрасан поглед на плажу Јаз и отворено море. Двориште је окружено каменом оградом на којој су двије капије.
На Вазнесење Христово-Спасовдан овдје је сваке године велики народни сабор, без обзира на неприступачни терен и макадамски пут којим се стиже до овог старог храма.