Особеност ове цркве је њен изузетан положај на брду изнад села Кримовице, високо изнад кућа овог села и његовог плодног поља, са којег се пружа прекрасан поглед на отворено море.
Младен Црногорчевић за ову цркву наводи: ''Узахна и ниска, а одуга црква. На надвратнику је урезан крст, а на прочељу двије нише. Око цркве шири се гробље''.
Црква је једнобродна, скромних димензија (12,5 х 4,5 м) са звоником на преслицу. Звоно потиче из 1936. године и прилог је мјештанина Николе Маровића.
Првобитна црква је продужена ка западу за још једну своју дужину почетком 19. вијека. Тада је стара апсида срушена, олтарска трпеза остављена у првобитном положају, док су стари прозори зазидани и отворени већи, са полукружним обликом.
О приложницима и прилозима за овај храм, у Шематизму Бококоторско-дубровачко-спичанске епархије налазимо ове записе:
1903.
Јован М. Маровић 200 круна за свештеничко одејаније
1907.
В.Митрополит Митрофан: једно евангелије и један чаславац
О. Митрофан Поповић: један требник
Веома је страдала у земљотресу 1979. године. Обнова храма је отпочела 1994. годинем залагањем Одбора за обнову цркве на челу са породицама Маровић и Пићан, Општине Котор и Регионалног завода за заштиту споменика културе из Котора.
Испод срушеног свода нађене су три иконе бококоторске сликарске школе Рафаиловић-Димитријевић: Христа, Богородице и Архиђакона Стефана, као и иконостас из 20. вијека са иконама Ивковића израђеним на платну.
Након израде пројектне документације од стране Регионалног завода за заштиту споменика културе из Котора, према ријечима арх. Зорице Чубровић, на храму је предузето сљедеће:
''Западна фасада је президана због пукотина и слабог материјала, на начин што су сви блокови и елементи портала са нишом изнад надвратника технички снимљени, нумерисани, пажљиво демонтирани, очишћени од старог малтера и враћени у свој првобитни положај у оквиру рестаурираног западног зида.
На основу анализе нађених блокова срушеног звоника на преслицу, графичким путем испитан је њен првобитни изглед а на основу студије података сачињен је предлог за рестаурацију.
Данашње стање звоника резултат је његове поновне рестаурације из 1998. године, послије оштећења изазваних ударом грома.
У другој фази извођења радовa, изграђен је свод са калотом апсиде и постављен је нови кровни покривач, јер је затечени од тамноцрвене патиниране каналице уништен у земљотресу. Током радова на зидовима цркве, замијењено је око 30-40 % камених блокова фасаде. Нови камен вађен је у мајдану у Наљежићима''.
У другој фази обнове, постављен је нови иконостас у дрвету, са престоним иконама Богородице са Христом и Христом Спаситељем и иконама на Царским дверима са представом Благовјести, као и иконома Светог Јована Крститеља и Светог Архиђакона Стефана израђеним од иконописца Будимира-Бата Кидишевића, 2002. године. Иконе апостола на иконостасу сликао је иконописац Горан Јанићијевић 2003. године.
Простор око цркве са гробницама ограђен је каменим зидом, са новом капијом од кованог гвожђа.
Храм је освештао Његово Високопреосвештенство митрополит Амфилохије, на дан Преноса моштију Светог Архиђакона Стефана Првомученика (15. августа) 2009. године.