СВЕТИ ТЕОДОР ТИРОН
Младен Црногорчевић у својој књизи ''Цркве у Грбљу'' о овој цркви је забиљежио сљедеће:
''Првобитно је била пола мања. Црква је обновљена 1851.
Лијеп је један велики сребрни крст, позлаћена сребрна чаша, један крчаг од туча и други од коситера.
Простор око цркве заокружен зидом има мноштво старинских гробница са големим поклопницама и на њима по којим емблематским знаком.
Предање казује како је овдје у давно доба опстојао манастир пророка Амоса, тако да су сељани некада славили као крсно име Видовдан, што им је данас прислужба.
Манастиру је спадала пространа околица око кућа Костовића и Илића. И данас се разазнају при сеоском путу старински темељни зидови, амо-тамо нађене су неке ћупе, а има и зденац, за који кажу да потјече из доба опстанка манастира.
Оно што је најзнаменитије у овој мјесности, откривено је случајно око 1850. г. У подземној скривници нађен је тада пунан крчаг златнога новца, што је одма затим продано за своту од какових 25.000 форинти, за цијело петероструко ниже него ли је вриједило. Један новац који је сачуван, носи на лицу (avers) лик Исуса Христа и кратицу IС-ХС, а на наличју (revers) једва се примјећују трагови неког лика, док су слова потрвена.
Истим махом тамо су нађене и оне утвари за које рекох да се хране у цркви св. Илије. По цркви Св Теодора печат парохије загорске носи натпис св Теодора''.
У вези са манастиром Св Пророка Амоса поп Саво Накиђеновић у студији ''Бока'' наводи са су у њему становале монахиње.
О приложницима и прилозима за овај храм, у Шематизму Бококоторско-дубровачко-спичанске епархије налазимо ове записе:
1897 - Стане Костовић, канђело
1902- Анђе Бошковић, сребрно канђело
1909 - Стане Калуђеровића из Главата, један полилеј
Црква Светог Теодора Тирона је уска и дугачка грађевина са звоникомн на преслицу са једним звоном. Око ње је смјештено активно сеоско гробље. У цркви се у малом ковоту, поред цјеливајуће иконе, чува дио моштију непознатог светитеља. На иконостасу су иконе Василија Рафаиловића из 1828. године. У цркви постоји збирка сребрних крстова, кандила, кадионица и других богослужбених предмета.
Овај храм је пострадао у априлском земљотресу 1979. године. На иницијативу пароха грбаљског, протојереја Јована Крстића, 1990. године мјештани села Загора су одлучили да обнове овај храм, који је први од пет загорских храмова који је обновљен послије земљотреса. Тада је образован Одбор за обнову храма који је руководио обновом. Иста је окончана почетком 1997. године, када је 9. марта исте године - на Бијеле Покладе, извршено освећење овог храма које је извршио Митрополит Амфилохије. О овом догађају у часопису ''Светигора'' је објављено између осталог и сљедеће:
''На освећењу цркве и на светој литургији одговарало је Српско пјевачко друштво ''јединство'' из Котора., Овом богослужењу је присуствовало неколико стотина житеља Грбља и Боке, а нарочито је било запажено присуство мјештана из села Загоре, Вишњеве, Ковача, Главата и Кубаса, тзв ''петоселице'' из Доњег Грбља. На крају св. литургије, митрополит је поучио народ у чему је смисао Христових ријечи: ''Јер гдје је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше'' (Мат. 6, 21), у којој је, између осталог, истакао да се човјек не смије везивати за овоземаљско, материјално, јер једино везивање за Бога даје човјеку живот вјечни. На крају своје бесједе је, у свјетлости наступајућег Часног поста, позвао све присутне да једни другима опростимо сагријешења, да би и нама Бог опростио сагријешења наша. Говорио је и министар вјера у Влади Црне Горе г. Слободан Томовић, који је у име Владе поздравио овај молитвени скуп и честитао Загоранима освећење цркве Св. Теодора Тирона. Г. Љубо Илић је у име Одбора за обнову цркве уручио захвалнице свима који су допринијели да се црква обнови. Послије литургијског сабрања, мјештани Загоре приредили су трпезу љубави.
У овом храму се осим на храмовну славу-Теодорову Суботу (Прва субота Великог поста) служи и на Св Онисифора и Порфирија -Трудовдан (22. новембра), као и више пута у току године.