Младен Црногорчевић у књизи "Цркве у Грбљу" о црквама посвећеним Светом пророку Илији у Загори биљежи сљедеће:
''Св. Илија (Сутулија) је сасвим мала, стара црква, а при њој је 1865. сазидана нова истоимена црква. По старинској црквици зову и ужу околицу Сутилијом. При цркви је и једна гомила, каквих уопће има више него игдје у Боки. Цркве се држи омалена ћелија. Некадашњи малени звоник цркве срушен је громом, а плоча са звоника лежи пред црквом. Олтарски је кров покривен плочом. У цркви на десној страни сахрањен је монах Х. Костовић, који је преминуо 1882.године.
Црква св. Илије је на вршини, око ње се сукобе вихори, и под њом разбијају валови стравичном хуком. С тог красног положаја лети поглед чак до Корчуле и до арбанаског Драчког Рта. Црква је овелика и зидана савим брижљиво. Има звоник на преслицу са три окна, а два звона, полукружну апсиду и округло кубе. Осим западних, имају врата и на сјеверном и јужном плану и полукружно сведени прозори, а украшена је и лезенама.
Сребро и велике престолне иконе Св. Илије било је украдено, а уз то и девет сребрних кандила. Једна стара, сребром окована (Триптика) византијског стила, која је случајно нађена под земљом при сусједној цркви Св. Теодора, има натпис IC – XC – NALIA MARPNA".
Настанак ове цркве се у антропогеохрафској студији оца Сава Накићеновића ''Бока'' везује за породицу неког Костовића који је имао два сина од којих је једног обећао цркви: ''Старији је умро а млађи се оженио. Иза вјенчања дознао, јер стари му доказали да је био обећан цркви. Пође код власти, замоли распуст са женом. Власти му дозволе и постане монах Хрисантије, или како га народ зове ''Кресантије''. Исти пропутује по свијету и скупи милостињу и сагради Св. Илију''
О приложницима и прилозима за овај храм, у Шематизму Бококоторско-дубровачко-спичанске епархије налазимо ове записе:
1884.
Јефто Васнић сребрно кандило
Рис. Радовић иконицу Усјекованија
Кап. Мара тројановић прстен златни
1897.
Ђ. Поповић, двије свештеничке окруте
1908.
Ц. Р. Влада 100 кр
У студији дипл. Инж. Архитектуре, Дејана Палибрка ''Графичка реконструкција цркве св. Илије у Загори, Доњи Грбаљ'' сазнајемо: ''У цркви је на јужној страни сахрањен монах Хрисантије Костовић, који је заслужан за градњу веће цркве и оближње келије за монахе. Монах Хрисантије је заједно са својим сељанима саградио цркву св. Илије, која је освећена 20. маја 1865. године.
Хрисантије Костовић, монах далматинске епархије, пореклом из Загоре, желео je да у свом родном крају подигне манастир са обавезним монашким келијама. Од помоћи коју је донео из Русије, Цариграда и Грчке, подигао је цркву св. Илије уз постојаћу мању. Међутим за планиране келије био му је потребан додатни новац, па је одлучио да га потражи од тада младе, тек формиране српске државе. Уз помоћ архиепископа београдског и митрополита српског Михаила затражио је 30–40 дуката (Миленко Пекић -Обраћање Будвана митрополитима Србије за помоћ, Гласник Одјељења уметности ЦАНУ 16, Подгорица 1997, стр. 256- 257)''
У писму митрополита Далматинског Стефана, надлежном министру Кости Цукићу, 14. августа 1865. године, се наводи да је на молбу монаха Хрисанта именованом одобрено да у Србији купи милостињу како би тиме ''дом за обитание монаха сазидати могао'', након што је скоро ''возобновио древну падшу Србску задужбину Мон. Св. Илије купљењем милостиње по Цариграду и Грчким предјелима'', тако да се у њој ''може свршавати света служба Божија'', због чега се ради окончања тог дјела обраћа ''браћи својим Србима за помоћ'', увјерен да му се то неће одрећи.
Из поменуте студије преносимо и сљедеће дјелове:
''Чланови Савета су на седници од 20. августа 1865. подржали препоруку министра и три дана касније монах Костовић добио је признаницу на 30 дуката. Од примљених дуката је изграђена омалена келија. Овај сакрални објекат никада се није називао манастиром.
У великом земљотресу од 15. априла 1979. године црква св. Илије је у потпуности срушена. Једино су још стајали ниски делови зидова и апсида са сачуваним кровним венцем, док су делови тамбура, звоника и зидова обрушени услед природне стихије.
Средином 2007. године стекли су се услови да се приступи обнови цркава на Сутилији од којих је већа претрпела рушење у земљотресу 1979. године, а старија, мања црква, оштећења западног зида. За мању цркву постоји пројекат рестаурације, а за већу цркву се, у складу са конзерваторским смерницама Регионалног завода за заштиту споменика културе Котор, приступило анализи података на терену као и проучавању доступних графичких и писаних извора у циљу израде цртежа за њену реконструкцију.
У архиви Регионалног завода за заштиту споменика културе Котор се налази сачуван план из 1860. године за већу цркву који је израдио непознати италијански архитекта.
Унутрашњост цркве је била омалтерисана кречним малтером дебљине 2 - 2,5 цм. Остаци малтерисања чија површина је била плавом бојом могли су се уочити и на површини калоте апсиде. Та плава боја задржала се у сећању мештана Загоре као нешто упечатљиво и нешто што је цркву чинило посебном.''
Данас је велики храм Светог Илије у потпуности грађевински обновљен и снадбјевен свим потребним богослужбеним стварима. На сачуваној ктиторској плочи стављена је позлата и враћена је на своје мјесто изнад западних врата. На њој стоји овај натпис: ''За подизање овог светог храма у славу Светог пророка Илије приложи монах Хрисантије Костовић сав новац за исплату мајстора а сељани загорски сав материјал за градњу и храну за мајсторе. Храм је освећен православним епископом Стефаном Кнежевић 20 маја 1865.године''.
Изнад ове плоче постављен је мозаик са ликом Светог Пророка Илије.
У току су радови на обнови малог храма св Илије, код којег је обновљен кровни покривач и санирана бистјерна која се налази са његове сјеверне стране.
Почетком 2013.године постављене су иконе на иконостасу и окончани радови на изградњи камене ограде око храма а средином 2015.године окончани су сви грађевински радови на дворишту и цијелом црквеном комплексу, извршено сађење растиња и пресађивање старих маслинових стабала.
7. јуна 2015. године, Свету архијерејску литургију са освећењем храма служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско - приморски Господин Амфилохије и Његово Преосвештенство викарни Епископ топлички Господин Арсеније, у име Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја.
Храм је у богослужбеној употреби. У њему се осим на дан храмовне славе, служе свете литургије више пута у току године (Други дан Божића-Божји дан, Други дан Свете Тројице, сваке друге године на Завјетине, прву суботу послије Спасовдана и тд.).
Послије обнове, у храму су обављена многа вјенчања и крштења.