Налази се на улазу у Горњогрбаљску парохију, на стијени смјештеној на узвишици изнад пута који из Горњег Грбља води ка Будви и Котору. Прва је од бројних цркава на коју се наилази на овом путу са његове сјеверне стране. Изнад ње, високо у брду су старе куће села Дуб.
За разлику од већег броја грбаљских цркава, ова црква није гробљанска.
О овој цркви Младен Црногорчевић је записао сљедеће:
''Како највећи број омањих цркава грбаљских, тако и ова има полукружну апсиду и једноставни звоник на преслицу са једним звоном. Неки Рус, који се бавио најприје у Каменарима, а позније у Сутвари, израдио је нови иконостас 1901.г.''
Поп Саво Накићеновић у студији ''Бока'' наводи да ова црква потиче из 16. вијека.
Ова црква издужене правоугаоне основе направљена је од свијетло-сивог локалног камена.
Веома страдала у великом земљотресу 1979. године, када је извршено рушење потпорног зида платоа на којем се црква налази, оштећен кров цркве.
1982. године од Општинског завода за заштиту споменика културе извршена је поправка крова, док је 1995. године ангажовањем завода и уз залагање формираног Одбора за обнову храма пришло радовима на санацији овог храма, који су обухватили како уређење његовог спољњег (фасада и кровни покривач) и унутрашњег дијела (обрада зидова, поплочавање, радови на иконостасу), тако и радове на уређењу и поплочавању дворишта и прила захраму. Кости пронађене око овог храма, похрањене су у посебној гробници на сјеверној страни његовог дворишта.
Средства за обнову храма обезбиједио је Регионални завод за обнову споменика културе, Министарство вјера, мјештани села Дуба својим прилозима, док се директор Регионалног завода, проф. Бошко Мачић старао о обезбјеђењу средстава и координисању свих активности на његовој обнови.
При санацији су извршена истраживања у погледу градње ове цркве и том приликом утврђено је да је уз првобитну цркву (источни дио данашње цркве) извршено дозиђивање припрате са кровом нижим у односу на кров цркве. На свим зидовима припрате постојале су пушкарнице. У каснијој фази, над повишеним зидовима припрате подигнут је свод изједначен са сводом цркве а пушкарнице су зазидане.
У олтару ове цркве су чуване четри старе иконе за које се претпоставља да припадају старом иконостасу који је замијењен 1901. године, или да да су припадале иконостасу првобитне цркве
На иконостасу који је радио иконописац А. Каличенко сачуване су само иконе Светог Николаја и Свете Тројице. Конзерваторко рестаураторске радове на иконостасу извршио је Живко Радовић из Подгорице, а осликавање нових икона, крста и икона на дверима урадила је Дијана Пешикан из Регионалног завода у Котору. Нове иконе на иконостасу, обраду његове доње зоне и цјеливајућу икону урадили су Ксенија и Чедо Милосављевић из Бара.
5. октобра 1999. године, вршено је богослужење уочи храмовне славе, први пут послије дугог времена.
Детаљније о овом храму можете прочитати у Монографији коју су 2002. године приредили Регионални завод за заштиту споменика културе Котор и Одбор за обнову цркве Св. Јована, Дуб овдје.