Младен Црногорчевић у свом дјелу ''Цркве у Грбљу'' о овој цркви биљежи сљедеће:
''Првобитна црква била је на простору пред данашњом црквом, а захваћала је предњу половину њену. Била је ниска, а звоник са три звона, који је одвојен од данашње цркве, био је сраштен са њеним прочељем.
Данашња црква је средње величине, има округло кубе и полукружну апсиду. Простор око цркве је заокружен зидом и засађен густим чемпресима.
Првобитна се црква подигла, иза разорења града Гриспула, настојањем Лазаровића, Микијеља, Тичића и Петричевића. Обнављала се 1856-62. Ова је последња година урезата на надвратнику главних врата.
У цркви се храни Еванђеље, познате српске редакције, отштампано у Мркшиној цркви у Србији 1562. г. Како једна биљешка казује, ово је Еванђеље оставио презвитер Иван митрополиту црногорском Сави Петровићу-Његошу, а овај цркви Св. Петке 1747.''
Из рукописа пронађеног у манастиру Брчелима у Црмници, писаног од игумана Мелентијa Чукровића 1714. године, сазнаје се да је након разорења града Гриспула и његовог манастира Св. Николе, побјегао са два монаха у манастир Св Николе у Брчелима. У овом рукопису је забиљежено да су хришћани из овог града побјегли са породицама и населили се на мјесту данашњег села и да: ''Тичићи с Лазаревићи, Микиел и Петричевић оградише малу цркву Св. Петку, зашто и јесу имали и пређе у истом граду цркву Св. Петку.''
У монографији посвећеној овом храму, коју је за Одбор за његову обнову приредила арх. Зорица Чубровић, преносимо сљедеће:
''Црква Свете Петке се налази у окиру простране заравни између неколико заселака села Главатичићи. То је једнобродна засведена црква са куполом, по димензијама једна од највећих на подручју Доњег Грбља. Црква је орјентисан у правцу исток-запад са улазом на западној, а полукружном олтарском апсидом на источној страни. Окружена је гробљем и виским стаблима чемпреса. Оригинална улазна капија на оградном зиду гробља налази се са сјевероистока, одакле води прилаз из засеока Лазаревићи а касније је израђена капија на југозападу, уз пут који је водио поред старије цркве.
Вријеме градње куполне цркве Св. Петке у Главатичићима која је изграђена на мјесту срушене старије цркве од које се сачувао западни зид припрате са накнадно дозиданим звоником на преслицу са три звона, познато је на основу записа на надвратнику портала као и на основу података из Српско-далматинског магазина из 1865.године. На основу тих података сазанаје се да је темељ цркве посвећене Св. Петки постављен 1865.године. На основу тих података сазнаје се да је темељ цркве посвећене Св. Петки постављен 17. фебруара 1859.године као и да је освећење цркве обновљено после три године, прецизније 9. септембра 1862. године. Трошкове њене градње које су, према сачуваном податку из тог времена, поднијеле 62 породице парохије Главатичићи, износили су 9000 фиоринти.
У Шематизму бококоторском за 1877. годину забиљежено је да је иконостас цркве израдио Јосф Катурић.
Према Црногорчевићу који се ослања на објављени запис једног монаха манастира Св. Николе у Бигови, старију цркву Св. Петке подигли су становници града Гриспули који су избјегли његово разарање од стране Турака.
О приложницима и прилозима за овај храм, у Шематизму Бококоторско-дубровачко-спичанске епархије налазимо ове записе:
1875
Анђе В Лазаревић и Филип Лазаревић по једно сребрно кандило
1881
Станко П. Микијељ, наруквице и дарке
1885
Н.М. Лазаревић, икону Богородице у вријед. Једног наполеона
Браћа Н. и Ђ. Лазаревићи полилеј у вриједности четири наполеона
1891
Маре Ђура T. Лазаревића, своје иако мало покретно и непокретно имање
1912
Раде С. Микијељ, један велики велики крст од сребра у вриједности од 200 кр.
Унутрашњост цркве са три травеја расчлањена је са два пиластара и прислоњеним луцима као и хоризонталним вијенцем у подножју свода. Полукружно завршени прозори постављени су у осовини зидова сваког од травеја као и у тјемену апсиде.
Над средњим травејем је купола чија конструкција је карактеристична за скупину црквених грађевина насталих у 19. вијеку на подручју Доњег Грбља, а којим припадају црква Св. Арханђела Михаила у Ковачима, Св. Госпође у Кубасима, Св. Николе у селу Главатима, као и црква Свете Госпође у Вишњеви. Тамбур куполе над елиптичном основом, са благо према врху закошеним фасадама, ослања се преко поткуполног вијенца на пандантифе формиране између прислоњених лукова на јужном и сјеверном зиду и попречних лукова на источној и западној страни.
Судећи према изграђеном постољу звоника, црква Свете Петке је била замишљена са звоником на преслицу до чије изградње није дошло. Пројекат Милана Карловца из 1906. године који, такође, није реализован, предвиђао је изградњу звоника у облику куле прислоњене на западну фасаду. Улогу је стога, од почетка до данас задржао звоник на преслицу са три звона, подигнут на виском постољу над западним зидом припрате старије срушене цркве.
У земљотресу 1979. године црква Св. Петке у Главатичићима је претрпјела велика оштећења од којих су највећа рушења куполе и сводова. На зидовима су настале бројне пукотине. У земљотресу је веома оштећен звоник на преслицу. Испод срушеног свода остали су затрпани иконостас и други богослужбени предмети.
Изради пројеката санационих и рестаураторских радова приступило се 1987-88. године а санациони захват одвијао се до сада у неколико фаза. У првој фази, средином 1991.године, извршена је реконструкција звоника уз примјену мјера осигурања од будућих земљотреса. Деликатне рестаураторске интервенције у којима су коришћени сви сачувани оригинални блокови камена уз потребне допуне недостајућих дјелова, а у складу са студијом првобитног изгледа звоника, реализовала је оператива Которског завода за заштиту споменика културе.
Тек 1997. године посао је настављен израдом темељних ојачања, санацијом пукотина и радовима на ојачању зидова према пројекту статичких ојачања који је у сарадњи са стручном службом которског завода израдио инж. Раде Јарамаз.
Одбор за обнову цркве је поново покренуо послове у новембру 2001. године када су се стекли услови за наставак радова. Они су обухватили реконструкцију сводова и куполе као и покривање кровова тамноцрвеном каналицом. Да би се могла извести правилна обнова срушених горњих зидова грађевине грађевине, радовима је претходила помна анализа података које су пружали остаци срушених конструкција као и срушени грађевински материјал у коме су се налазили камени блокови са фасада тамбура, оквири прозора куполе, блокови кровног и поткуполног вијенца, као и елементи који су припадали конструкцији за ношење куполе (прислоњени и попречни лукови, пандантифи, поткуполни вијенац). Сви нађени елементи срушених дјелова грађевине коришћени су за њену реконструкцију.''
Обновом ове цркве успостављен је њен изглед у изворном облику након више од двије деценије од земљотреса. Реконструисан је првобитни иконсотас који је сликао иконописац Јосиф Катурић, калуђер из манстира Бање код Рисна, помоћу сачуваних иконостаса овог иконописца. На иконостасу су рестаурисане и враћене на своје мјесто оригинална икона Богородице са малим Христом, као и иконе Св. Петке и Св. Јована Крститеља, док су на мјестима несачуваних оригиналних икона уметнуте нове. Рестаурацију старих и осликавање нових икона је извршио Чедо Милосављевић из Бара, а основу иконостаса мајстор Ђуришић из Ђурашевића.
О обнови ове цркве која се са прекидима одвијала у поменутом периоду, њеном уређењу и проширењу гробља старао се Одбор за обнову цркве испред сељана Главатичића, потомака њених оснивача.
Освећење цркве извршио је 8. октобра 2007. године Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски, Митрополит црногорско-приморски, г. Амфилохије којем се поздравном бесједом обратио Филип Лазаревић, предсједник Одбора за обнову цркве.
Црква је у богослужбеној употреби и отворена је сваке недјеље.
У непосредној близини црквеног комплекса налази се урушена, једноспратна зграда некадашњег Парохијског дома - Каноника, грађена у доба Аустроугарске владавине Боком. У овој згради је до Другог свјетског рата била смјештена школа и просторије за свештеника.