Отац Саво Накићеновић у својој антропогеографској студији ''Бока'' о цркви Светог Георгија у селу Главатима у Доњем Грбљу је записао сљедеће:
''То је мала црква, око које је простор са многим старим и новим гробницама, а заокружен зидом. Према натпису на надвратку 1765, значи да је црква тад обновљена. Трудом сељана из Главата, а обилатом помоћи црногорског митрополита Митрофана Бана, ова се црква поправила 1899-1900. Тада је стари иконостас уклоњен, а нови постављен, који је рад Ђиновског из Дире. Митрополит Бан снадбио је цркву свим потребитим за богослужење. Натпис из старог иконостаса ове цркве од 1731. донијела је цетињска просвјета.(Год. X св. IX)''.
Храм је пострадао у земљотресу 1979.године, тако да је деценијама стојао без крова. Потпуно је обновљен и освештан 15.септембра 2005.године захваљујући браћи Жарку и Марку Калуђеровић који су поријеклом из овог села. Са освештања храма новинска агенција ''Светигора'' пренијела је сљедеће:
''У селу Главати у Доњем Грбљу Његово високопреосвештенство митрополит црногорско приморски господин Амфилохије, је освештао цркву Светог Ђорђа, коју су обновили браћа Жарко и Марко Калуђеровић. Након литургије коју је у обновљеном храму служио господин Амфилохије са бококоторским свештенством, он је у свом слову бројном вјерницима који су присуствовали данашњем освећењу рекао да се цркве не граде у славу људи већ у Божију славу.
''Један од тих је и овај храм Светог Ђорђа, чије поријекло иде у вјекове. Записано је већ у 18 вијеку да је овај храм обновљен, а потом га је поново обновио Митрофан Бан, изданак овог мјеста, један од врсних митрополита црногорских и приморских и један од врсних јерарха Цркве Српске и светосавске, велики духовни витез, који је бранио своју вјеру и отачаство.
И ево опет, први дом који је обновљен у овом селу и који ће, увјерен сам, бити подстицај обнове свих домова у Главатима, јесте дом Господњи, односно овај свети храм. Бог је надахнуо браћу Калуђеровиће, Жарка и Марка и њихове родитеље Сава и Љубицу, да и они, попут својих предака, из љубави према Христу уграђују оно шта им је Бог дао'', казао је између осталог у својој бесједи митрополит Амфилохије''.
Кључеве обновљеног храма Високопреосвећени митрополит је предао представницима села Главати и сусједног Вишњева, нагласивши да у братској љубави и даље чувају ове светиње, да би и оне чувале њих.
Жарку и Марку Калуђеровићу, новим ктиторима древне цркве Светог Ђорђа, која је тешко страдала у земљотресу 1979. године и која је вапила за обновом без крова преко двије деценије, у име села Главати захвалио је Владо Тичић, поклонивши им Сабрана дјела блаженопочившег митрополита црногорско-приморског Митрофана Бана, коме је ово било родно мјесто и који је и сам био обновитељ и приложник ове цркве, а Ђуро Радановић из Вишњева им је предао посебне захвалнице.
Инвеститори свих радова на храму били су браћа Жарко и Марко Калуђеровић, пројектант конзерваторско рестаураторских радова био је Регионални завод за заштиту споменика културе из Котора, одговорни пројектант за архитектуру Зорица Чубуровић, а санационе радове извела је фирма ''Пим Инвест'' из Тивта.
Рестаураторске радове на оригиналном иконостасу, који је дјело чувене браће Ђиновски, извео је Живко Радовић из Подгорице, а нове иконе сликала је Славица Радовић. Поводом освештања цркве Светог Ђорђа, браћа Калуђеровић финансирали су и посебну публикацију о обнови овог православног храма у Доњем Грбљу.''
На надвратнику западног портала ове цркве постоји натпис ове садржине:
''Високопреосвештени митрополит Митрофан Бан подиже овај звоник и приложи два звона 1904. године''. У вези са истим натписом, архитекта Зорица Чубуровић, у Пројекту конзерваторко рестаураторских радова Регионалног завод за заштиту споменика културе из Котора наводи: ''Бригом ове значајне црквене личности, црква је добила нови звоник на преслицу са три звона о богато украшени иконостас Васа Ђиновског са иконама у то вријеме познатог сликара са Крфа, Николе Аспиотија, чија дјела су сачувана у неколико бококоторских цркава. Није познато гдје је, том приликом, пресељен првобитни иконостас из 1731.године којег помиње Црногорчевић.
До земљотреса 1979.године црква је задржала свој изглед који је добила почетком 20. вијека.
Услијед јаког земљотреса који је срушио свод грађевине и веома оштетио њене зидине, уништен је и богати иконостас који је под рушевним материјалом остао до данашњих дана. Његови остаци, сачувани испод материјала срушене цркве који их је покривао више од једне деценије, омогућиће да се сагледа његова велика вриједност.''
Црква је окружена гробљем које је заједничко за села Главати и Вишњева. Ограда око цркве и гробља има двије капије, сјеверну, од села Главати и јужну од села Вишњеве. Испред капије из правца села Главати налази се бистјерна овог храма и новозасађена маслинова стабла.