Манастир Светог Саве
Црква Светог Саве на Савиној Главици се налази на размеђи селâ: Вишњева, Главати, Ковачи, Загора и Кримовица у Доњем Грбљу. Може се рећи да представља центар ове доњогрбаљске петоселице. Саборна је црква некадашње кнежине Бојковића. Са Савине Главице се пружа поглед на бројне храмове у оближњим селима: Светог Теодора Тирона и Светог Пророка Илију у Загори, Свету Госпођу у Вишњеви, Светог Ђорђа и Светог Николу у Главатима и Светог Архангела Михаила у Ковачима.
Потиче из Немањићког периода. У њеној припрати се некад налазила школа. 1871. године око цркве је започета градња зидова нове, веће цркве која никада није завршена, па је ова стара, мала црква, остала у загрљају, новозапочете и недовршене цркве. O овој цркви отац Саво Накићеновић у својој студији ''Бока'', биљежи сљедеће:
''Мала је, има препрату, која је раскривена и преко два пута дужа од саме цркве. Око ње је заснована нова црква св. Саве, но је радња прекинута. Код цркве је народна школа, а у близини је откопана једна гомила, - у њој гроб, у ком је нађена сасвим зарђала сабља. Антиминс је израдио Христипор Жефаровић, а изнад иконостаса је натпис из доба митрополита Данила и Саве Петровића Његоша. Младен Црногорчевић у књизи ''Цркве у Грбљу'' наводи : ''Печатом ове цркве служили су се некад сви свештеници који бијаху у Загори и Вишњеву''.
У цркви се чувају одежде Светог Петра Цетињског који је служио у овом храму приликом својих долазака у Грбаљ. Сачуван је и бакарни тањир, нинбершки рад из 15.-16. вијека.
Посљедња обнова храма извршена је 2010/2012.године, када је постављен нови под а фрескописање извршио Дамир Младеновића из Сомбора.
Од Савиндана 2010. године ова црква постаје манастир Светог Саве, за чијег је игумана постављен његов оснивач, блажене успомене Архимандрит Лука Анић, дугогодишњи игуман Цетињског манастира. Манастир Светог Саве, доласком оца Луке је постао познат широм православне екумене. У народу је добио име ''Грбаљски Јерусалим'', по карактеристичном крову његовог конака, који се налази у непосредној близини цркве. За вријеме кратког и плодног боравка оца Луке на Савиној Главици, овај храм се обновио у физичком и духовном погледу. Започела су редовна богослужења која су почела да окупљају многе вјернике, како из Грбља и из других дјелова Боке, тако и из Црне Горе и Србије. Многи су по први пут дошли у Грбаљ управо на литургију у овом храму или долазећи у манастир своме духовном оцу, незаборавном оцу Луки.
О овом храму, ипак је најљепше говорио отац Лука, који га је у емисији протинице Оливере Балабан - ''Парче неба на земљи'' на радију ''Светигора'', између осталог, овако представио:
''Да почнемо причу о манастиру Светог Саве у Доњем Грбљу на мјесту које се зове Савина Главица. На овом мјесту данас постоји манастир направљен од некада древне цркве Светога Саве. Благословом нашег Митрополита Амфилохија, 2010.године, од ове цркве настао је манастир. Читаво ово мјесто је чудесно. У том крају, Грбљу, налазе се 64 цркве. Са мјеста које се зове Савина Главица седам од тих цркава се види у непосредној близини у селима Вишњева, Загора, Ковачи, Главати.
Црква Светог Саве настала је на мјесту које је освештано стопама нашег првог и највећег светитеља Светог Саве. Првобитна црквица заиста је мала и до данашњег дана је сачувана, нешто мало прерађена, али углавном, то је црква из 13 вијека. Међутим, крајем 19.вијека и почетком 20. народ већ незнајући да је ова мала црква заиста благословена самим нашим највећим светитељем, већ мислећи да је то црква као и друге, јер су већ ове остале које поменусмо биле никле, народ ријеши да подигне већу цркву Светом Сави око ове мале и да се тако направи већа част светитељу. Међутим, зидање поче, али се не заврши и када је дошло до висина од неких 4 метра, огромна црква Светог Саве стаде са градњом – избио је Први свјетски рат, градња је стала и оставила најнеобичније окружење које постоји у православљу: оставила је малу црквицу окружену бедемом, који као да штити, не само унутрашњост цркве, него да штити и вјеру и унутарњу молитву.
Онда у то вријеме, или нешто мало касније, цркви подигоше и прелеп један бијели звоник, најнеобичнији на овим подручјима: као да је дошао са неког од грчких острва или са шпанских острва. Мали, бијели звоник, изникао како каже један дивни архитекта, као бијели цвијет у камену и он до данас чини главно обиљежје ове цркве са овим необичним зиданим окружењем које је толико добро изведено и које толико древно дјелује, да сви који прођу питају: ''А кад је срушена ова стара црква, па сте подигли ову малу, нову?'' А управо је супротно: мала црква је из 13 вијека, а ово окружење са краја 19. и почетка 20. вијека.
OДЕЖДА СВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ
Црква у себи нема велике драгоцјености; готово ништа није остало не само из најранијих периода, него и из новијих периода, осим једне занимљивости, а то је одежда Светог Пера Цетињског, не његова архијерејска одежда, већ његова одежда док је био архимандрит која дан данас стоји у тој цркви у којој народ грбаљски, који је јако везан за ову цркву, народ воли да свештеник макар једном годишње, на дан Светог Саве, када је сабор читавога Грбља да служи у тој одежди Светога Петра Цетињског.
БЛАГОУХАНИ МИРИС
Свети Петар Цетињски опет, освештао је сусједну цркву у Вишњеви, преко пута цркве Светога Саве. И осим ове одежде, рекло би се да нема ништа, осим што црква има такав благоухани мирис, да се осјећа да је велика светиња. Наш Митрополит још док није благословио да то буде манастир, сваки пут када је пролазио у близини, долазио је да узме благослов од ове цркве.
УНУТРАШЊЕ УРЕЂЕЊЕ ХРАМА
Данас је она обновљена. Има прелијепи под, направљен од оникса, као древне византијске, царске задужбине. Има нови иконостас и олтар је фрескописан и очекује се наставак фрескописа за сву ту цркву, да то буде принос Богу, да се радује црква.
МАНАСТИРСКИ КОНАК
Поред цркве, Грбљани дижу и конак новога манастира. Већ га зову Мали Јерусалим по исто тако необичном облику који унеколико подражава ову цркву, али хоће да задржи тај печат истока. Заиста, када гледате цркву Светог Саве са овим спољњим окружењем, као да се налазите негдје у Сирији у неком 4. вијеку или негде у Палмири, на Калациману или у некој од тих сиријских цркава, заиста не дјелује као да је европска архитектура, дјелује јако древно.
И нови конак који народ Грбља подиже и о коме се брине, управо хоће да задржи тај дух те источне градње. То је конак који својим обликом подсјећа на јерусалимске конаке из 14. и 15. вијека. Служи се служба повремено, када за то има могућности, али се главни сабор одржава за Светога Саву, традиционални сабор Грбљана вјековима. Вјековима се ту долазило, упознавало се, склапала се пријатељства, бракови, сви су долазили да дају свој принос Светоме Сави, а најважнији принос је свакако молитва. Долазили су ту и о Божићу и о Васкрсу да се мирбоже и да се радују васкрсењу Христовом, а и до дан данас ова црква представља стожер Доњега Грбља и једно од најсветијих мјеста у Црној Гори.’’
По упокојењу оца Луке, у Манастиру се налази сестринство, са мати Теклом (Зорић) као настојатељицом манастира и сестром Јелисаветом (Лакић).
Око храма су засађени борови, донесени са хиландарског метоха на Светој Гори од монаха Партенија (Раичевића), који је једно вријеме био сабрат манастира Светог Саве.
2013.године окончани су радови на изградњи нове бистјерне за овај манастир, док је 2016. године извршено њено поплочавање украсним каменом.
Поред великог народног сабрања на храмовни празник Светог Саве, у овом храму се редовно служи света литургија и на празник Преноса моштију Светог Саве (19.мај).