Овај мали храм се налази на гробљу изнад села Љешевићи. У његовој непосредној близини је такође мали храм, посвећен Светој Петки.
Младен Црногорчевић о древној цркви Светог Харитона је записао сљедеће:
''Малена црква којој је звоник недавно громом срушен. Гробнице су око цркве у онако примитивном стању као и оне око цркве Св. Георгија. Старога је иконостаса нестало, а нови није још смјештен.
У оном Декрету Дужда млетачкога Фрања Фоскари од 22. маја 1455. г., којим се наређује како да се истријеби српско-православно свештенство из Луштице и околних крајева, спомиње се Св. Александар у Љешковићима.
Има црква Свети Харитон у западној Луштици, у парохији клиначкој, коју народ зове Светим Лесандром (Александром) а тако су и Љешковићи заселак у источној Луштици, у Мардарима, али у њима није била никада црква Светог Александра (Св. Харитона).
Тим се има разумјети црква Св. Харитона у Љешевићима грбаљским, коју народ зове такође Св. Лесандром. Од свију села грбаљских, Љешевићи су најближи Кртолима, а били су и одломак опћине кртољске до 1865. године. У Декрету је дакле погрешно казано Љешковићи мј. Љешевићи.''
Храм је скромних димензија, грађен од тесаног камена, са звоником са једним звоном.
Пострадао је у априлском земљотресу 1979. године. Обновљен је и освештан 5. октобра 2003. године.