Освештавање великог храма Св Илије у Загори

Објаљено дана 21.10.2015. у 20:27

У недјељу, 7. јуна 2015. године,  на Треће Обретење главе Светог Јована Крститеља, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије и викар Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја, Епископ топлички Господин Арсеније освештали су обновљени храм Светог пророка Илије у Гостовићима, засеоку доњогрбаљског села Загоре, у којем су служили Свету архијерејску литургију.
Обнова овог древног храма, који је изграђен далеке 1865. године, великом заслугом монаха Хрисантија Костовић из Загоре, је приведена крају ових дана. Храм је у потпуности грађевински обновљен у облику који је имао прије великог земљотреса из 1979. године, када је од њега остао неурушен само дио олтарске апсиде. Занимљиво је да је и обнова храма започела 15. априла 2007. године, управо на 28. годишњицу великог земљотреса у којем је скоро до темеља порушен. Овај храм, који је један од најљепших у приморју, је дочекао своје освештавање заиста у свечаном руху. Вриједни Загорани ниједан детаљ у обнови нијесу препустили случају, што су могли да виде сви присутни овом великом догађају.

У храму су сачуване старе иконе са позлаћеним оковима, израђен је нови иконостас и фрескописан олтар. Храм је снадбјевен са прелијепом пјевницом у дуборезу, налоњем, владичанским троном, такође урађеним у дуборезу. Унутрашњост освјетљава диван позлаћени лустер са иконама светитеља. Изнад улаза, израђен је мозаик са ликом Светог Пророка Илије, а обновљен је првобитни натпис о изградњи и освештавању овог храма.
Широки плато око мале и велике цркве Светог Пророка Илије, са којег пуца прекрасан видик на отворено море, уређен је и поплочан бијелим каменим плочама. Око њега је  засађено растиње и направљени пижули за сједање, а цио комплекс je ограђен оградом од тесаног камена коју окружује пјешачка стаза. До Сутулије се сада стиже асвалтним путем, који се вриједни обновитељи саградили на почетку обнове. На прилазу црквеном комплексу на Сутулији пресађено је више старих стабала маслине која су овдје донесена са Луштице.
И мала црква Светог Илије, у којој се покоје кости оснивача велике цркве, монаха Хрисантија Костовића, такође је добила празнично рухо јер је у потпуности грађевински обновљена, а на њеном звонику се налази ново звоно, које се често чуло ових последњих дана, весело објављујући да су приведени крају послови на обнови комплекса на Сутулији. Звоно су приложили потомци монаха Хрисантија: Никола Костовић, Миливој Штилет и Жељко Љубинковић.
На великој свечаности у Загори, у срцима многих се мијешала радост и туга, јер нажалост, коначну обнову храма нијесу доживјели они који су себе несебично уградили у његову обнову, почивши: Јован Мидоровић, Милан Костовић, Жељко Масловар и  Гојко Бошковић...
У великој цркви биле су изложене на цјеливање мошти непознате светитељке, које се чувају у загорском храму Светог Теодора Тирона.

Владикама су саслуживали протојереј ставрофор и намјесник которски, отац Момчило Кривокапић, Игуман манастира Подмаине, отац Рафаило Бољевић, доњогрбаљски парох, отац Јован Рајак, горњогрбаљски парох, отац Мијајло Бацковић, трећегрбаљски парох, јереј Бранко Богојовић, протојереј будвански, отац Јово Бајковић, јереј луштички, отац Никола Урдешић и друго свештенство. На литургији су одговарали чланови Српског пјевачког друштва „Јединство“ из Котора под управом ђакона Михаила Лазаревића, а молитвено су учествовала и сестринства грбаљских манастира: Светог Саве, Свете Матроне Московске и манастира Подластве, сестринство манастира Светог архиђакона Стефана из Дуљева, монаси из манастира Драганац са Косова и вјерни народ из Грбља и других крајева Боке, међу којим и бројни Руси настањени на подручју Грбља и околине.
У току свете архијерејске литургије Митрополит Амфилохије је чином протопрезвитера-ставрофора одликовао пароха доњегрбаљског оца Јована Рајака и пароха будванског, оца Јова Бајковића. Јеванђеље је читао ђакон, Игор Балабан, а апостол мати Аквилина, настојатељица манастира Подластве и дјевојчица Теодора Рајак.

Преносећи благослове Његове Светости Патријарха Иринеја, Владика Арсеније је у литургијској проповиједи након читања Јеванђеља казао да је љубав Христова учинила храбрим и неустрашивим Све Свете који су кроз историју Цркве угодили Христу Господу.''Ту љубав сви ми хришћани треба да имамо у својим срцима. Та љубав је нас и сабрала овде данас. Из те љубави сте ви, благочестиви народе, обновили ову велику светињу'', рекао је Владика Арсеније. Послије светог причешћа и литијског опхода око обновљеног храма Митрополит Амфилохије је у својој бесједи рекао: ''Они који су завољели љепоту светиње Господње овај храм су поново обновили и украсили, и ево данас смо се у њему сабрали у име Господње да се причестимо Тијела и Крви Господа и Спаса нашега Исуса Христа. Велики је ово дан и велики драгоцјени датум за овај храм, за Доњи Грбаљ, За Боку Которску, за Црну Гору, за сав наш светосавски народ и за сву православну васељену''.
  Митрополит је указао на потребу да се обнови некадашња келија монаха Хрисантија Костовића, која се налази у непосредној близини црквеног комплекса на Сутулији.
Предсједнику Одбора за обнову храма, господину Стеву Поповићу из Прчања владика Амфилохије је уручио Орден Светог краља Милутина, којим га је одликовао Свети Синод Српске православне цркве за заслуге у обнови ове светиње. Подсјетимо да је исти орден већ постхумно додијељен почившем Јовану Мидоровићу 2012.године, за изузетне заслуге за обнову овог храма. Поповић се у свом обраћању након додјеле ордена истекао да му је највеће признање то што ће љепоту у оку са овога мјеста моћи да понесу многи посјетиоци који ће имати прилику да дођу у цркву и уживају у погледу на Ловћен и цијелу црногорску обалу све до Корчуле и Драчког рта.

Златним ликом Светог Петра Ловћенског Тајновидца одликовани су Иван Урошев Магуд, Жељко Конатар и постхумно Жељко и Милан Костовић, док су архијерејске похвалнице додијељене: Жељку Масловару, Дејану Палибрку, Нику Лазовићу, Михаилу Тетјакову из Москве, Дејану Петрановићу  из Котора, Јагоди Берберовић из Тивта, Николи Радовићу, Миливоју Јакшићу и Коси Перишић из Подгорице, Раду Поповићу из Загоре, Милој Лазаревић, породици Штилет, Небојши Крути, Станку Магуду, Славку и Момиру Тујковићу, Жарку и Марку Калуђеровићу из Тивта и Зорану Звицеру.
Испред Одбора за обнову храма, свим приложницима се захвалио Иво Костовић из Загоре.
Владика Арсеније је након додјеле одликовања у својој бесједи казао:
''Много сам данас научио о Црногорском приморју, о Боки, о вама, о Грбљу, о многим значајним историјским чињеницама које до сада нисам знао. Једна од њих је и податак да је из ових крајева и Свети кнез Лазар Хребељановић Косовски, а исто тако да овдје има 68 цркава и три манастира, што је највеће богатство овога краја. Ове светиње су мјеста која вас сабирају, која чувају не само ваш национални, већ прије свега ваш вјерски православни идентитет, јер у ово вријеме које гута све пред собом важно је да ми будемо окупљени овдје око цркве око трпезе Господње, да чувамо то наше име хришћанско.''

Затим је испод Сутулије, надомак цркве Светог Теодора Тирона приређена богата трпеза хришћанске љубави са културно-умјетничким програмом у којем су учествовали: Пјевачко друштво Грбаљ, гуслар Васко Дољаница, дјеца: Мидоровић Jaна и Вук из Загоре и Пима Андреја и Марко поријеклом из Вишњеве и пјесник Светозар - Свето Самарџић са Кривошија који је говорио стихове из своје пјесме ''Не дај се сине'' .
На светковини у Загори били су амбасадор Руске Федерације у Подгорици Андреј Нестеренко, представници грчке амбасаде, као и предсједници општина Котор и Херцег Нови.

Стево Поповић се бројним званицама за празничном трпезом обратио са древним Грбаљским поздравом ''Помага Бог'' и исказао добродошлицу у ''славни православни и српски Грбаљ, ту ђе се вјековима са вјером у Бога слободно мислило, творило и говорило а често пута и гинуло за крст часни и слободу златну. Преносимо, надаље његову бесједу:
''Цар је Лазар са сред Грбља ника,
Свом српству је споменик подига,
Траг Лазарев још овђен мирише,
Ђе се српски и чита и пише,
Ту се српски говори и твори,
Ту кандило православно гори,
Ђе у Бога још је вјера тврда,
Међу море и Ловћенска брда.
Грбаљ славни од памтивјека
То је била људска-српска колијевка
Ништа љепше и Богу милије
Но доћ данас код Светог Илије
Помолит се Богу и Светом Илији,
Богу ћемо бит сигур милији,
Нек се љубав међу нама множи,
Нек нас Господ сачува и сложи.
Са дужним поштовањем имамо потребу и обавезу да данас на овом светом мјесту поменемо, да им захвалимо и да не заборавимо дивне и племените упокојене у Господу мушке главе племена Грбља које нијесу данас са нама овог дивног и великог дана а који су дали велики свој допринос за изградњу овог дивног Господњег храма а то су Јован Мидоровић, Милан Костовић, Нико Лазовић, Жељко Костовић и Гојко Бошковић. На небу им душе царовале у Насељу Цара Небескога, а ми их по добру памтили и од заборава чували као што то чојски и својски ваља и требује.
Користимо ову прилику да се са свег срца и са дна душе захвалимо свима овдје присутнима и многим другим одсутнима, свима знаним и многим незнаним и само Богу знаним који су новцем, радом, трудом, материјално, жељом, молитвом или на било који други начин допринјели да се овај дивни храм Светога Пророка Илије изгради и освешта и нека служи на понос, срећу и спасење читавом Грбљу и цјелокупном нашем роду наше свете Српске Православне Цркве.
Чувајмо драга браћо и сестре овај дивни Божји храм, ову нашу светињу од свих наших непријатеља, јер је ово плод наше непролазне љубави и оданости Светосављу и Српству и свих племенитих и узвишених осјећаја које красе сваког Грбљанина и брата Србина.
Ту ђе влада братска слога, нада и вјера у Бога, ту ђе се ради на богоугодним дјелима, вјерским и националним, ту ће сигурно да буде напретка, среће и сваког добра, Боже дај. Нека је срећно освећење и Богом благословено.''

Слике са освећења у Загори можете погледати овдје: