Ова црква је малих димензија и налази се у засеоку Поповићи. Особена је по својој архитектонској концепцији, јер је изграђена као спратна грађевина која у приземљу има наос и просторију на спрату на којој се налазе пушкарнице, па споља изгледа као стара камена кућа.
Сачувано предање везује њен настанак за 17. вијек и чудо Светог Василија Великог који се јавио у сну претку данашњих Поповића, указујући му да ће добити потомство ако му сагради цркву. Послије градње ове цркве, родоначелник данашњих Поповића је добио четри сина од којих се умножило бројно потомство, па је ово братство постало најбројније у селу. Поменуто старосједилачко братство, са правом је понијело своје презиме, обзиром да је дало највећи број свештених лица у Грбљу. У књизи попа Сава Накићеновића ’’Бока’’, сагласно читуљама из Савинског манастира, помињу се укупно 18 свештених лица из овог братства, презвитери: Воин, Ђуро, Вуко, Воин, Раде, Латко, Никола, Стијепо, Воин, Вуко, јеромонаси Василије, Никодим, Петроније, монаси Василије, Стијепо и монахиње Ристина, Јелисавета и Јелисавета. Марко С. Шовран у својој студији ’’Грбаљ - манастири и свештенство’’, наводи да је ово братство дало 22 свештена лица, монашког и мирског реда.
У својој књизи ''Цркве у Грбљу'', Младен Црногорчевић за ову цркву биљежи : ’’Малена црква, која није имала звоника ни олтарске апсиде, те се споља није разликовала од омањих сеоских кућа, које су позније око ње надограђене. Пошто је изгорела 1880. г. спала је у тако жалосно стање да се у њој није већ служило’’.
О приложницима и прилозима за овај храм, у Шематизму Бококоторско-дубровачко-спичанске епархије налазимо ове записе:
1906.
Митрофан Поповић 20 кр.
Стане Бан једне дарке
1908.
Стане Ђ. Поповић 20 кр.
Војин М. Поповић канђело од туча
Старији људи памте, како су их у вријеме између два рата, учитељи из школе на Савиној Главици, обавезно доводили у ову цркву, велику светињу овог краја. Сада је овај храм, јединствен у нашој Митрополији по свом изгледу и светитељу којем је посвећен, у богослужбеној употреби. Сваке године на дан храмовне славе, 14 јануара, у њему се служи света литургија, која из године у годину окупља све више вјерника, који испуне овај мали храм и његово двориште. Након литургије се режу славски колачи славарима из братства Поповића. Већ годинама, за све учеснике молитвеног сабрања, трпезу љубави приређује у свом дому недалеко од храма, Стево Поповић са својом супругом.
Залагањем Црквене општине и блаженоупокојеног архимандита Луке Анића, игумана манастира на Савиној Главици, 2012.године су окончани радови на обнови унутрашњости овог храма који је био у запуштеном стању. Храм је добио нови иконостас са иконама и у њему је уведена електрична инсталација. Слиједи уређење дворишта и прилаза храму.