Младен Црногорчевић је у својој студији ''Цркве у Боки'', сачињеној почетком XX вијека, записао сљедеће:
''Ово је саборна црква кнежевине Љубановића, која од 1830.г. носи име кнежине Св. Госпође.
Данашња црква, осредње величине, подигнута је на основама цркве старинске, која бијаше малена и трошна, 1853.г. Заокружена је овисоким зидом.
Из Горовића бијаше родом Никанор Богетић, који се је постригао у ман Савини, позније постао савинским Архимандритом, затим био Бококоторским Провикаром од 1812. до своје смрти 1822.г. За њега су се у ман. Савини освештали барјаци руско-црногорско-приморске војске, предвођене црногорским митрополитим Петром I Петровићем Његошом 1806. г.''
Црква је подигнута 1853. године на остацима старе цркве о којој није сачуван податак о времену настанка. Налази се на узвишењу села Горовићи са којег се пружа прекрасан поглед на плажу Јаз са залеђем, са једне стране и на Превлаку са тиватским заливом, са друге стране. Ограђена је са каменим зидом, са капијом на њеној источној страни, поред које се простире активно сеоско гробље. Затим се према храму пружа масивно стрмо степениште које води кроз пространо црквено двориште. Поред стазе која води до храма, израђене у каменом мозаику, налази се ливада са високим храстовим стаблима при огради рађеној у сухомеђи. Испред храма је велико, поплочано двориште са широком каменом оградом и дивним видиковцем.
Храм је складних димензија и са издуженом основом. Изграђен је од сивог тесаног камена, са звоником на преслицу на којем се налазе три звона. До улазних врата са западне стране пење се уз четири полукружна камена степеника. Изнад улазних врата је велика округла розета. На храму су по два бочна прозора и један на олтарској апсиди.
Храм је веома пострадао у великом земљотресу из 1979. године, када се скоро у потпуности урушио. Након обнове којој се приступило на почетку прве деценије XXI вијека, овај храм је поново подигнут из темеља. Тада су поново изграђени и ојачани потпорни зидови за плато на којем се храм налази. У потпуности је уређена унутрашњост храма са поплочавањем бијелим плочама и постављањем новог иконостаса са иконама на каменој основи, тако да је унутрашњост овог пространог храма одликује свјетлошћу, бјелином и посебном топином. Поред централних икона са ликовима Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице, са лијеве стране иконостаса иконописан је лик Светог Николаја Мириликијског Чудотворца а са десне стране Светог апостола Вартоломеја, док су на централним дверима иконостаса изображене Благовијести а на сјеверним и јужним дверима Свети архиђакон Стефан и Свети Јован Крститељ.
У обновљеном храму фрескописана је олтарска апсида на којој је изображен велики лик Пресвете Богородице са Христом у наручју, на наранџасто-плавој позадини, око које је у средишту лука фрескописан Господ Исус Христ и ликови Светог Цара Лазара Српског и Грбаљског, Светог Јована Крститеља и Светог Великомученика Ђорђа, са његове десне стране и ликови: Светог Саве Српског, Свете Петке и Свете Великомученице Марине са његове десне стране.
Обновљени храм је освештан на Светог Симеона Столпника - 14. септембра 2003.године.